Šokantna veza između gojaznosti i depresije: Studija otkriva da su muškarci naročito ugroženi
Muškarci i osobe sa prekomernom težinom mogu biti posebno podložni negativnim efektima restriktivne ishrane.
Nova studija objavljena u časopisu otvorenog pristupa BMJ Nutrition, Prevention & Health pronašla je vezu između dijeta sa niskim sadržajem kalorija i povećanog rizika od pojave depresivnih simptoma.
Prema istraživačima, muškarci i osobe sa prekomernom težinom mogu biti posebno pogođeni posledicama restriktivnih prehrambenih navika po mentalno zdravlje.
Oni objašnjavaju da je hranljiv način ishrane koji uključuje minimalno prerađenu hranu, kao što su sveže voće i povrće, integralne žitarice, orasi, semenke, nemasni proteini i riba, obično povezan sa smanjenim rizikom od depresije. Nasuprot tome, ishrana bogata ultra-prerađenim proizvodima, rafinisanim ugljenim hidratima, zasićenim mastima, prerađenim mesom i slatkišima obično je povezana sa većom verovatnoćom depresivnih simptoma.
Međutim, mnogi ljudi usvajaju različite dijete iz različitih zdravstvenih ili medicinskih razloga. To uključuje pristupe koji ograničavaju kalorije ili određene hranljive materije. Istraživači napominju da ostaje nejasno da li ove alternativne dijetetske prakse mogu uticati i na rizik od razvoja simptoma depresije.
Ishrana sa depresivnim simptomima ima veći uticaj na muškarce
Da bi ovo dalje istražili, angažovali su 28.525 odraslih ispitanika (14.329 žena i 14.196 muškaraca) za nacionalno reprezentativno Nacionalno istraživanje o zdravlju i ishrani SAD (NHANES) za period 2007–2018, koji su popunili Upitnik o zdravlju pacijenata-9 (PHQ-9) za procenu težine depresivnih simptoma.
Ukupno je 2508 ljudi (nešto manje od 8 odsto) prijavilo simptome depresije, a 7995 učesnika (29 odsto) imalo je zdravu težinu; 9470 (33 odsto) je imalo prekomernu težinu; a 11060 (38 odsto) je bilo gojazno.
Učesnici su pitani da li se pridržavaju neke posebne dijete, bilo da bi smršali ili iz drugih zdravstvenih razloga, i ako jesu, koju od 9 opcija dijete navedenih u svih 6 ciklusa NHANES-a su primenjivali.
Vrste i distribucija ishrane
Načini ishrane su kategorizovani u 4 grupe:
- ograničavanje kalorija
- ograničavanje hranljivih materija (sa niskim sadržajem masti/holesterola, šećera, soli, vlakana ili ugljenih hidrata)
- ustaljeni načini ishrane (prilagođeni dijabetesu, na primer)
- nisu na dijeti
Većina učesnika (25.009, 87 odsto) je rekla da nisu bili na nekoj posebnoj dijeti, dok je 2.026 (8 odsto) pratilo dijetu sa ograničenim unosom kalorija, 859 (3 odsto) dijetu sa ograničenim unosom hranljivih materija, a 631 (2 odsto) ustaljeni način ishrane.
Kada se stratifikuje po polu, veći procenat muškaraca (12.772; 90 odsto) nego žena (12.237; 85 odsto) je rekao da nije na dijeti. Ograničenje kalorija najčešće su prijavili gojazni učesnici (1.247; 12 odsto) i oni sa prekomernom težinom (594; 8 odsto), dok su obrasci ishrane sa ograničenim unosom hranljivih materija i ustaljeni obrasci ishrane ređe prijavljeni, sa najvećim udelom korisnika ustaljenih obrazaca ishrane među gojaznim učesnicima (359; 3 odsto).
Viši rezultati kod gojaznih na dijeti
Rezultati PHQ-9 (upitnik od 9 pitanja koji se koristi za procenu simptoma depresije kod pacijenata) bili su 0,29 poena viši kod onih na dijetama sa ograničenim unosom kalorija nego kod onih koji nisu na nekoj specifičnoj dijeti.
Rezultati su bili viši među onima koji su imali prekomernu težinu i pridržavali se dijete sa ograničenim unosom kalorija: njihovi PHQ-9 rezultati bili su viši za 0,46 poena, dok je dijeta sa ograničenim unosom hranljivih materija bila povezana sa povećanjem PHQ-9 rezultata za 0,61 poen.
Dijete sa smanjenim unosom kalorija takođe su bile povezane sa višim rezultatima kognitivno-afektivnih simptoma (mera odnosa između misli i osećanja), dok su dijete sa smanjenim unosom hranljivih materija bile povezane sa višim rezultatima somatskih simptoma (prekomerna patnja i anksioznost zbog fizičkih simptoma).
Ovi rezultati su se takođe razlikovali po polu: dijeta sa ograničenim unosom hranljivih materija bila je povezana sa višim rezultatima kognitivno-afektivnih simptoma kod muškaraca nego kod žena koje nisu na dijeti, dok su sve 3 vrste dijete bile povezane sa višim rezultatima somatskih simptoma kod muškaraca.
I ljudi koji žive sa gojaznošću prateći ustaljeni način ishrane imali su veće kognitivno-afektivne i somatske simptome od onih sa zdravom težinom koji nisu na dijeti.
Zaključak
Studija ne može da potvrdi uzročnost jer je opservaciona, a ispitanici možda nisu precizno prijavili ishranu. Za razliku od ranijih kontrolisanih istraživanja, u stvarnom životu kalorijske restrikcije i gojaznost često dovode do nutritivnih nedostataka i pogoršanja depresivnih simptoma. Nedostatak glukoze i omega-3 posebno može uticati na mozak muškaraca.
Profesorka Sumantra Rej upozorava da restriktivne dijete siromašne hranljivim materijama mogu izazvati depresivne simptome, ali su efekti mali i potrebna su dalja istraživanja.
Izvor: Scitechdaily.com/Zdravlje.Kurir.rs
Pet grešaka u ishrani koje mogu da pogoršaju masnu jetru - Doktor otkriva šta najviše šteti ovom organu
