Nacionalni vodiči za lakši porođaj: Kako do bolje komunikacije trudnica i lekara?
Doktorka Ljiljana Mirković, predsednica radnih grupa za izradu nacionalnih vodiča, izjavila je da je cilj da se spreči akušersko nasilje i poboljša komunikacija između ginekologa i porodilja.
Ljiljana Mirković, gostujući u Beogradskoj hronici, rekla je da akušersko nasilje nije nov problem, već je poznato još od osamdesetih godina. Istakla je da je važno iskoreniti ovu pojavu, posebno u zemljama kao što je Srbija, gde je natalitet nizak.
- Mislim da će vodiči pomoći jer su to jedini mogući odgovor struke da se promeni loša praksa. Akcenat je na odnosu prema pacijentkinjama i komunikaciji između lekara i trudnica, što se ne uči na fakultetu, a u svetu se stalno unapređuje - navela je Mirkovićeva.
Prema njenim rečima, vodič za porođaj moraju da pročitaju svi zdravstveni radnici uključeni u porođaj.
Iako nije pravno obavezujući akt, iza njega stoje Medicinska akademija, Ministarstvo zdravlja, Republička stručna komisija i 12 izabranih profesora sa bogatim pedagoškim i kliničkim iskustvom.
- Bez obzira što nije obavezujući, načelnici i direktori bolnica moraju da se pobrinu da vodič zaživi - naglasila je doktorka Mirković.
Pozitivno iskustvo mame sa sedamoro dece
O nacionalnim vodičima, koji bi trebalo da olakšaju porođaj i trudnoću ženama u Srbiji, do sada nije stigao nijedan komentar ili predlog. S druge strane, mnogi poznaju nekoga ko je imao loše iskustvo u porodilištu, koje želi što pre da zaboravi.
Jedna je priča majke koja je rodila sedmoro dece, a druga priča novinarke koja je sabrala loša iskustva iz jednog porodilišta u Srbiji.
U porodici Ivanišević iz Surduka žive tata Đorđe, mama Emilija i sedmorica sinova. Emilija kaže da je prvi porođaj trajao osamnaest i po sati, uz indukciju, a svaki sledeći je bio nešto kraći.
Za vreme korone porodila se u privatnoj bolnici, a ostalih šest puta u porodilištu Kliničko-bolničkog centra "Dr Dragiša Mišović".
- Svi doktori bili su ljubazni i profesionalni. Učinili su da se osećam bezbedno i sigurno - priča Emilija.
Porođaji su bili naporni i iscrpljujući, ali fizičke aktivnosti, razgovori sa lekarima i podrška supruga pomogli su joj da prevaziđe strahove i nesigurnosti.
O tome da ima samo dobra iskustva najbolje svedoči to što planira još dece.
Nasilje u najranjivijem trenutku
S druge strane, Dejana Cvetković, novinarka iz Vranja, koja je radila istraživanje o iskustvima žena prilikom porođaja, razgovarala je sa oko sedamdeset porodilja. Negativna iskustva uglavnom su vezana za verbalno nasilje, ali bilo je i fizičkog.
- Najveći utisak ostavilo mi je svedočenje o šamaranju porodilja, a kada sam razgovarala sa tadašnjom načelnicom ginekologije, ona mi je rekla da je to rutinska praksa. To nehumano postupanje, kada je nekom u najranjivijem trenutku života potrebna emotivna podrška, je neprihvatljivo - navodi Cvetkovićeva.
Ona ističe i problem sa epiduralnom anestezijom, kao i nemogućnost prisustva muža ili bliskih rođaka porođaju.
- Bilo je najavljeno 2019. godine da će epiduralna anestezija biti dostupna svim porodiljama, ali praksa pokazuje da je samo nekoliko žena dobilo ovu vrstu anestezije, a porođaji se i dalje često obavljaju bez anestezije. U Vranju takođe ne postoji mogućnost prisustva bliske osobe na porođaju - kaže novinarka.
Dejana je saznala i da se žene iz Vranja koje mogu sebi da priušte, porođaju u Severnoj Makedoniji.
Od 2021. godine, nakon što je ova priča objavljena, pokrenuta su četiri sudska postupka, ali nijedan još nije dobio epilog. Prošle godine u javnost su dospela dva slučaja zbog kojih je smenjen načalnik ginekologije Opšte bolnice u Vranju.
Izvor: Rts.rs/Zdravlje.Kurir.rs
Kada je vreme za povratak fizičkoj aktivnosti nakon carskog reza? Trener otkriva koje greške žene najčešće prave
