Više od 1.800 pacijenata i dalje čeka najvažniji poziv: Srbija među zemljama sa najmanjim brojem transplantacija u Evropi i svetu

Iako je tokom ove godine 55% porodica u Srbiji dalo saglasnost za doniranje organa, u našoj zemlji je u proceduru uvedeno svega 30 donora, naspram više od 100 u Hrvatskoj, koja ima značajno manji broj stanovnika, istaknuto je na današnjoj konferenciji druženja Donorstvo je herojstvo.

Kao jedan od najvažnijih zaključaka konferencije istaknuto je da svaki građanin treba da ima pravo na autonomnu odluku i mogućnost da jasno izrazi svoju volju – bilo da želi ili ne želi da bude donor organa. Taj stav je potvrđen i iz pravnog, etičkog, verskog ugla, kao i iz perspektive pacijentskih organizacija, koje su saglasne da se jedino kroz poštovanje lične slobode izbora i transparentan sistem može izgraditi poverenje i unaprediti donacija organa u Srbiji.

Nesporni delovi Zakona o presađivanju ljudskih organa trenutno predviđaju da samo najuži članovi porodice mogu biti potencijalni donori, što mnoge pacijente stavlja u izuzetno tešku situaciju. U praksi to znači da prijatelj, rođaci ili osoba koja želi da pomogne iz humane namere ne može biti donor – čak ni kada su svi medicinski uslovi ispunjeni i postoji potpuna saglasnost obe strane.

Upravo zbog takvog ograničenja, Branko Đalamić je bio prinuđen da sa svojim prijateljem iz srednje škole, Sinišom Novakovićem, ode čak u Tursku, gde su zajedno prošli kroz proces transplantacije bubrega. Branko je bio donor, a Siniša primalac – iako su prijatelji više od dve decenije, u Srbiji ta transplantacija nije mogla da se obavi, jer zakon dozvoljava presađivanje isključivo između najbližih srodnika.

Branko i Siniša su morali sami da prikupe sredstva za odlazak i operaciju u inostranstvu. Za svoj izuzetni čin Branko Đalamić je proglašen za Heroja 2025. godine u okviru konkursa „Oni su heroji“ koji organizuje Delegacija Evropske unije u Srbiji. Na konferenciji povodom Evropskog dana donora organa, Branko je poručio:

- Nisam se dvoumio ni trenutka. Samo sam molio Boga da bubreg bude odgovarajući za mog druga Sinišu. Nadam se da će se zakon u Srbiji uskoro promeniti, jer humanost ne poznaje rodbinske veze. Mnogo ljudi čeka, a mnogi su spremni da pomognu – samo im zakon to ne dozvoljava.

Na konferenciji je istaknut i neiskorišćen potencijal našeg sistema, pre svega zato što se u mnogim zdravstvenim ustanovama ne sprovodi redovno utvrđivanje moždane smrti, čime se propuštaju dragocene prilike da se spasu nečiji životi i da organi budu donirani onima kojima su najpotrebniji. Nažalost, do danas nismo dobili objašnjenje zašto pomenuti predlozi nisu prihvaćeni, niti informaciju o tome u kom se statusu trenutno nalazi predlog korekcije Zakona.

Iz Udruženja su naveli da od Ministarstva zdravlja očekuju konkretne korake u ovom pravcu, kao i više informacija o planovima i kriterijumima – posebno o tome za koje organe će pacijenti biti upućivani, na osnovu kojih kriterijuma, te da javnost ima uvid u pravilnik i procedure koje će uređivati ovaj proces.“

Čak 40 dece na hroničnom programu dijalize

U ovom trenutku u Srbiji se nalazi rekordan broj mališana koji čekaju transplantaciju bubrega – čak 40 dece je na hroničnom programu dijalize. Nažalost, čak i ona deca koja imaju žive donore često godinama čekaju na transplantaciju.

Nekada su u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj transplantacije bubrega kod dece izvodili lekari iz Londona, u saradnji sa domaćim hirurzima, ali se te posete, nažalost, više ne dešavaju. Na konferenciji je govorila i Anđela Čiča, danas dvadesetogodišnjakinja, koja je sa samo 11 godina započela dijalizu, na kojoj je provela punih sedam godina, uz osnovnu i srednju školu provedenu u bolničkom režimu. Pre dve godine Anđela je konačno dobila novi bubreg:

- Kad si na dijalizi, nema raspusta, nema vikenda, nema standardnog detinjstva. Svaki drugi dan si na aparatu po četiri sata. Između tih dana moraš veoma ograničeno da unosiš tečnost i hranu – a to je jako teško. Svaki drugi dan, sa dve debele igle, aparat čisti tvoju krv i radi umesto tvojih bubrega. Volela bih da sva deca koja su na dijalizi što pre budu transplantirana i da nastave sa životom bez ograničenja.

Umetnost kao svedočanstvo života i nade

Na konferenciji je govorila i Jelena Lazarević – pacijentkinja na dijalizi i diplomirana vajarka, autorka skulpturalnog dela „Tihi tokovi“, napravljenog od materijala za hemodijalizu, koje je bilo izloženo tokom događaja. Jelena je na dijalizi već 16 godina, a svoje umetničko delo opisuje kao spoj ličnog iskustva, borbe i nade:

- Želela sam da svetu pokažem šta se dešava u mom biću – u mom životu i životima ljudi i dece koji idu na dijalizu. Materijal je došao prirodno – to su delovi setova koji se koriste za terapiju. To je reciklaža otpadnog materijala i njegovo pretvaranje u nešto što ima veću i značajniju poruku: spašavanje života, ali i planete. Ovo je moj način da se izrazim i da poručim pacijentima i njihovim porodicama da ima nade – za transplantaciju i za bolje sutra. Ovo je moj vid borbe, moj glas u ime svih pacijenata: da nema odustajanja, da možemo da se ujedinimo i da se naš glas čuje daleko. Jer ovo je borba za naš život i živote naših najbližih.

Jelena je istakla i da dijaliza treba da bude privremena terapija do transplantacije, kao što je to slučaj u većini evropskih zemalja:

- U svetu se na bubreg čeka najviše tri do četiri godine. Kod nas, ma ostaju na dijalizi, a većina nažalost ni ne dočeka transplantaciju. Lekovi koje koristimo su odavno prevaziđeni, a kad god udruženja pacijenata zatraže promene, odgovor je da nema sredstava. Čak se ni Zakon o donaciji organa ne rešava. A šta može biti važnije od spašavanja ljudskih života?“, poručila je Lazarević.

Dodano, skluptularni kostim „Nada“, koji je već bio izložen na konferenciji „Donorstvo je herojstvo“, autorke Helene Klešić – tekstilne umetnice – biće predstavljen i u okviru izložbe „Eksperimentom do…“ u Galeriji ATRIJUM Biblioteke grada Beograda (Knez Mihailova 56). Pozivamo sve da posete izložbu i podrže umetnost koja spaja kreativnost i humanost. Izložba je otvorena od četvrtka, 9. oktobra, do 22. oktobra 2025. Godine.

Najava simbolične akcije: Drvo zahvalnosti – simbol života koji se nastavlja

Povodom Evropskog dana donora organa, Udruženje transplantiranih i pacijenata na listi čekanja za transplantaciju „Donorstvo je herojstvo“ će u četvrtak 9.oktobra u 11, u parku Ušće (deo iza istoimenog Tržnog centra – kod Skejt parka) organizovati simbolično sadnju drveta kod memorijalne ploče koja je postavaljena pre tri godine u znak velike zahvalnosti donorima (živim i kadaveričnim), kao i porodicama koje su dale pristanak za darivanje organa svojih najbližih i tako spasile i produžile živote mnogih.

Upravo zato, iz Udruženja su pozvali sve sugrađane da se im pridruže i podrže u ovoj akciji, da na dostojanstven način iskažemo zahvalnost i podsetimo se koliko je ova tema od životne važnosti, kako za ljude koji su trenutno na listi čekanja za transplantaciju, tako i za ljude koji će nažalost u nekom trenutku biti.

Jedno "da" porodice donora produžilo je šest života: Pacijent dobio novu jetru posle šest godina čekanja