Gojaznost nije samo pitanje estetike: Loše utiče na srce, plodnost, šećer u krvi, ali i mentalno zdravlje

Prekomerna težina i gojaznost definišu se kao abnormalna ili prekomerna akumulacija masti koja predstavlja rizik po zdravlje. Indeks telesne mase (en. BMI) veći od 25 ukazuje na prekomernu težinu, a preko 30 na gojaznost. BMI se izračunava kada se telesna masa u kilogramima (kg) podeli sa kvadratom telesne visine u metrima (m), a izražava se u jedinicama kg/m2

Gojaznost kao hronična bolest

- Gojaznost je hronična bolest koju mnogi pogrešno razumeju. Ona je plodno tlo za razvoj brojnih savremenih bolesti, od metaboličkog sindroma do maligniteta. Gojaznost dramatično pogoršava kvalitet života i smanjuje očekivano trajanje životnog veka - objašnjava prof. dr Edita Stokić, iz UKC Vojvodine.

Pored toga, procenjuje se da će u Republici Srbiji do 2030. godine biti skoro 3 miliona odraslih osoba sa vrednostima BMI iznad granice zdravih vrednosti.

- Ovaj zabrinjavajući trend ukazuje na potrebu za preventivnim merama i usvajanjem inovativnih pristupa lečenju gojaznosti, koji uključuju i promene životnih navika savremene medicinske pristupe - naglasila je prof. Stokić.

Važno je naglasiti da gojaznost često nije samo stvar načina života ili izbora, već je 1997. godine prepoznata od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO) kao hronična relapsirajuća multifaktorska bolest koja zahteva sveobuhvatan tretman, sa MKB-10 kodom E66.

- Moramo shvatiti kao društvo da je gojaznost ozbiljna hronična bolest koja se ne može Uspešno lečiti bez personalizovanog pristupa i dugoročne zdravstvene zaštite. Kombinacija farmakoterapije i promene životnog stila, a u odredenim slučajevima i primena metaboličke/barijatrijske hirurgije, ključna je za optimalan efekat tečenja - kaže prof. Stokić.

Ekonomski uticaj zdravstvenih komplikacija povezanih sa prekomernom težinom i gojaznošću takođe nije zanemarljiv. Prema podacima organizacije ” Gojaznost u Svetu 2025", u 2019. godini troškovi povezani sa gojaznošću u Republici Srbiji iznosili su oko 3,5 % BDP-a Srbije, a projekcija za 2060. godinu iznosi 4,4 % BDP-a. Ovi troškovi mogu uključivati ne samo direktne troškove za lečenje gojaznosti, već i potencijalne indirektne uticaje zbog smanjene produktivnosti stanovništva i smanjenja očekivanog trajanja životnog veka.

Stigmatizacija gojaznosti

Stigma zbog povećane telesne mase je glavni problem sa kojim se ljudi koji žive sa gojaznošću suočavaju u svakodnevnom životu. Zablude i ukorenjeni stereotipi o gojaznosti često dovode do predrasuda i diskriminacije.

- Gojaznost je povezana sa značajnim psihosocijalnim opterećenjem. Mnogi pojedinci sa prekomernom težinom ili gojaznošću se bore sa niskim samopoštovanjem, smanjenim kvalitetom života i negativnom slikom sopstvenog tela. Pored toga, često se susreću sa predrasudama i stigmatizacijom u svom okruženju - rekla je prof. dr Snežana Polovina, endokrinolog iz UKC Srbije.

I to nije sve, prema njenim rečima. Negativna iskustva, lična samoprekornost, sram, neuspešni pokušaji da se smanji iscrpljenost mogu dovesti do akumulacije mentalnog stresa i gubitka motivacije da traže i dobiju adekvatnu medicinsku pomoć.

- Stoga je od suštinskog značaja da pristup lečenju pacijenta sa gojaznošću nije samo strogo profesionalan, već i empatičan. Smanjenje stigmatizacije, razumevanje osnovnih psiholoških posledica gojaznosti, zajedno sa dobrom podrškom, može značajno doprineti boljim i trajnijim rezultatima u lečenju gojaznosti - ističe prof. Polovina. 

Potreba za dijagnozom i savremenim pristupima lečenju

Procenjuje se da pet miliona odraslih ljudi svake godine izgubi život zbog zdravstvenih stanja povezanih sa prekomernom težinom i gojaznošću, od kojih skoro četiri miliona je povezano sa hroničnim nezaraznim bolestima.

Za mnoge ljude sa gojaznošću, samo modifikacije životnog stila, kao što su promena ishrane, vežbanje, savetovanja, često ne dovode do dovoljnog i trajnog gubitka telesne mase u cilju dugoročnog poboljšanja zdravlja. Većina odraslih sa gojaznošću pokušala je da smanji telesnu masu.

Međutim, jedna studija pokazuje da je samo 6% do 12% njih postiglo gubitak telesne mase u rasponu od 5%, pri čemu se vraćanje telesne mase javlja kod 18% muškaraca i 27% žena. Pravilna dijagnoza igra ključnu ulogu u lečenju gojaznosti tokom puta pacijenata koji se bore sa istom.

- Kompleksne bolesti poput gojaznosti zahtevaju stručno vodenje i personalizovani pristup. Kod teških oblika gojaznosti, osim ishrane i vežbanja, često je neophodno primeniti farmakološku terapiju ili barijatrijsku hirurgiju - objašnjava prof. Polovina.

Savremena medicina dolazi do inovativnih rešenja, kao što su novi lekovi i minimalno invazivne hirurške metode, kako bi pomogla pacijentima da kontrolišu svoju težinu i poboljšaju svoje opšte zdravlje.

Inovacije u lečenju gojaznosti

Pristup lečenju gojaznosti značajno se promenio poslednjih godina. Pored tradicionalnih metoda kao što su promena načina ishrane i povećanje fizičke aktivnosti, nove tehnologije i inovativni pristupi postepeno se integrišu u process lečenja gojaznosti.

Farmakoterapija, uključujući centralno delujuće supresore apetita (koji smanjuju fiziološku glad dejstvom na mozak, verovatno ometajući puteve koji su uključeni u regulaciju unosa hrane)18,19 i inkretinska terapija koja targetira receptore inkretinskih hormona, GLP-1 (glukagon-sličan peptid-1) i GIP (glukozno-zavisni insulinotropni polipeptid).

Ovi receptori igraju ključnu ulogu u regulisanju nivoa šećera u krvi, metabolizma i — posebno važno — osećaja gladi i sitosti. Važnu ulogu imaju i hirurške metode i upotreba digitalnih alata za praćenje zdravlja pacijenta koji donose bolje rezultate u dugotrajnom procesu zdravstvenog zbrinjavanja gojaznosti.

- Važno je da pacijenti sa gojaznošću potraže lekara specijalistu koji može da postavi strategiju lečenja prilagodenu njihovim individualnim potrebama - dodala je prof. dr Polovina. 

Neophodan multidisciplinarni pristup

Gojaznost zahteva multidisciplinarni pristup koji uključuje lekare, nutricioniste, psihologe i druge stručnjake.

- Savremena medicina pruža pacijentima ne samo efikasanu terapiju, već i podršku koja uzima u obzir psihološke i socijalne aspekte ove bolesti. Pacijente koji žive sa gojaznošću treba ohrabriti da se konsultuju sa zdravstvenim radnicima kako bi dobili odgovarajuću dijagnozu i tačne, personalizovane informacije o svom zdravstvenom stanju, te modalitetima lečenja i pojašnjenje bilo kakvih nedoumica, time osiguravajući donošenje proverenih i zajedničkih odluka o svom lečenju — naglasila je prof. Stokić.

Na Svetski dan gojaznosti endokrinolog opominje: "Ne postoji organ, od srca do mozga, koji ne pati zbog viška masti"