Kako HIV preživljava decenijama u telu? Novo otkriće menja pogled na lečenje opasnog virusa
U svojoj fazi mirovanja, HIV može da opstaje u određenim ćelijama domaćina kao uspavani „prov virus“ – virusni genom koji se ubacuje u DNK ćelije domaćina.
To je glavni razlog zašto ga je tako teško iskoreniti, čak i kada se ukroti modernim tretmanima poput antiretrovirusnih lekova. Oni mogu suzbiti replikaciju tj. umnožavanje virusa, smanjiti virusno opterećenje i zaustaviti napredovanje bolesti, ali ne mogu ciljati skrivene proviruse.
To znači da antiretrovirusna terapija može da suzbije, ali ne i da eliminiše HIV, što mnoge pacijente primorava da nastave lečenje na neodređeno vreme ili rizikuju ponovni povratak virusa.
Prethodna istraživanja pokazuju da HIV može da se zadrži u različitim telesnim tkivima, uključujući mozak, bubrege, jetru, pluća i gastrointestinalni trakt, između ostalog.
T pomoćne ćelije imunog sistema su glavni latentni rezervoar, ali ne i jedini. HIV se takođe krije u ćelijama kože, belim krvnim zrncima i ćelijama specifičnim za organe, kao što su podociti iz bubrega i ćelije za podršku neuronima.
Mnogi detalji latencije HIV-a ostaju slabo shvaćeni, uključujući ne samo gde se virus krije, već i kako se infiltrira u različita tkiva i tipove ćelija, a zatim se naseljava.
Istraživanje otkriva zašto neka tkiva postaju rezervoari virusa
Prema novoj studiji, HIV ovo postiže tkivno-specifičnim pristupom, prikrivajući se u DNK ćelije domaćina prilagođavajući svoje ponašanje okruženju. U mozgu, na primer, izbegava gene i krije se u manje aktivnim regionima DNK.
- Otkrili smo da se HIV ne integriše nasumično. Umesto toga, on prati jedinstvene obrasce u različitim tkivima, verovatno oblikovane lokalnim okruženjem i imunološkim odgovorima - kaže mikrobiolog Stiven Bar sa Univerziteta Vestern u Ontariju.
Ovo pomaže da se objasni kako HIV uspeva da opstane u telu decenijama i zašto određena tkiva mogu delovati kao rezervoari infekcije.
Studija je ispitivala uzorke tkiva iz krvi, debelog creva, jednjaka, tankog creva i želuca učesnika, zajedno sa neuparenim moždanim tkivom.
Autori su analizirali koliko često se HIV integriše u određene delove genoma domaćina, a zatim uporedili obrasce koje su primetili u različitim telesnim tkivima kod različitih ljudi.
- Znanje gde se virus krije u našim genomima pomoći će nam da identifikujemo načine da ciljamo te ćelije i tkiva ciljanim terapijskim pristupima – bilo eliminisanjem tih ćelija ili ‘utišavanjem’ virusa - kaže molekularni virusolog Guido van Marl sa Univerziteta u Kalgari.
Korišćeni uzorci tkiva pacijenata iz perioda ranih godina pandemije
Istraživači su ovo otkrili koristeći retke uzorke tkiva prikupljene od pacijenata tokom ranih godina pandemije HIV/SIDE, pre nego što su moderni tretmani bili dostupni. To im je omogućilo da posmatraju virus u njegovom prirodnom stanju na više organa od istih pojedinaca, otkrivajući ne samo nove detalje o HIV-u već i naučnu vrednost očuvanja istorijskih uzoraka.
- Naša studija je snažan primer kako možemo da učimo iz istorijskih uzoraka kako bismo bolje razumeli virus koji i dalje pogađa desetine miliona ljudi širom sveta - kaže Bar. Ovi uzorci postoje zahvaljujući ljudima koji su se dobrovoljno prijavili za istraživanje HIV-a na početku pandemije.
Njihova spremnost da daju uzorke, u vreme stigme, straha i sa ograničenim mogućnostima lečenja, bio je čin hrabrosti, dalekovidnosti i velikodušnosti koji nastavlja da unapređuje naučno razumevanje HIV-a i spasava živote danas - kaže van Marle.
Izvor: Sciencealert.com/Zdravlje.Kurir.rs
Boje se testiranja jer se plaše odbacivanja - U Srbiji se od HIV-a leči 3.000 osoba, a 1.000 njih ni ne zna da ima virus
