Tiha pretnja koja odnosi hiljade života: Urološki karcinomi godišnje ubiju 2.500 ljudi u Srbiji — rano otkrivanje presudno

Više od 6.000 ljudi u Srbiji svake godine oboli od raka bešike, prostate, bubrega i testisa, a oko 2.500 izgubi bitku sa ovim bolestima. Iza svake brojke stoji priča o borbi, tišini i strahu, ali i o mogućnosti da se bolest pobedi, ako se otkrije na vreme.

Tokom konferencije prikazani su i spotovi sa učešćem poznatih glumaca, koji na duhovit i emotivan način podsećaju da umesto straha, tišine i ignorisanja simptoma, treba da biramo podršku, razgovor i prevenciju. Kampanja „Šefe, koji ti je vrag?“ ima jednostavnu poruku, briga o zdravlju nije slabost, već odgovornost.

Edukacija i prevencija uroloških karcinoma

Kampanja „Šefe, koji ti je vrag?“ predstavlja deo kontinuiranog rada na podizanju svesti o urološkim karcinomima i važnosti preventivnih pregleda. Tokom kampanje pripremljeni su video spotovi sa poznatim glumcima, interaktivni materijali i edukativni sadržaji koji na duhovit i emotivan način motivišu muškarce da ne ignorišu simptome i da brinu o svom zdravlju.

- Posebno nam je važno da kampanja pokrene otvoreni dijalog među muškarcima i unutar porodica, jer verujemo da razgovor i podrška mogu spasiti živote. Tokom prethodnih meseci realizovali smo niz aktivnosti, od edukativnih radionica, preko konferencije „Za naše bolje sutra“, do kampanje „50+ razloga za PSA test“ u saradnji sa Institutom za javno zdravlje Srbije i RTS-om -  istakao je Marko Đurić, predsednik Udruženja UROTAKT.

Takođe, naglašeno je da Udruženje aktivno sarađuje sa Udruženjem medikalnih onkologa Srbije na predlozima za uvođenje inovativnih terapija.

- Naši prioriteti su jasni, uvođenje savremene imunoterapije za rak bubrega i bešike, proširenje mreže besplatnih PSA testova za rak prostate i veća edukacija mladih o ranom otkrivanju raka testisa. Cilj nam je da terapija ne bude privilegija, već standard. Verujemo da kroz saradnju između udruženja, lekara i zdravstvenih vlasti možemo značajno smanjiti broj obolelih i preminulih od uroloških karcinoma.

PSA testovi otkrivaju rak kod 14% muškaraca, 37% prvi put testirano

Prof. dr Verica Jovanović, v.d. direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” naglasila je da je više od 1.700 građana učestvovalo u akciji PSA testiranja, koje je letos ova ustanova pokrenula sa Udruženjem „Uro takt“, Ministarstvom zdravlja i RTS.

- Najveći broj testiranih osoba pripadao je uzrasnoj grupi od 60 do 79 godina. Od ukupnog broja testiranih, pozitivan nalaz je zabeležen kod oko 14 odsto testiranih. Posebno želim da naglasim da je približno 37 odsto osoba izjavilo da se prvi put testiralo, što je ujedno bio i jedan od glavnih ciljeva ove akcije upoznavanja sa značajem PSA testiranja - naglasila je prof. dr Jovanović.

Urološki karcinomi spadaju među najčešće maligne bolesti kod muškaraca, a njihova zajednička karakteristika je da se u ranim fazama najčešće ne prepoznaju, što značajno otežava lečenje. Upravo zato, redovni preventivni pregledi imaju presudnu ulogu u ranom otkrivanju i uspešnom izlečenju.

Rana dijagnoza ključ uspeha kod tumora muškog urinarnog sistema

Karcinom prostate je najčešći maligni tumor kod muškaraca, ali posebno je opasan jer ne pokazuje specifične simptome koji bi odmah upozorili pacijenta da potraži lekarsku pomoć. Učestalo ili otežano mokrenje, kao i osećaj neispražnjene bešike, često nastaju zbog benignog uvećanja, zbog čega je teško razlikovati dobroćudno od zloćudnog oboljenja.

- Zbog toga savetujemo muškarcima da od sredine pete decenije života, a naročito ako postoji pozitivna porodična anamneza, jednom godišnje urade PSA test i obave urološki pregled. Rano otkrivanje daje mogućnost potpunog izlečenja, dok savremene terapije i napredne hirurške tehnike, uključujući i očekivano uvođenje robotske hirurgije, značajno poboljšavaju ishode lečenja i u uznapredovalim fazama bolesti. Karcinom bubrega, s druge strane, spada u bolesti koje se teško mogu prepoznati na osnovu simptoma - kaže prof. dr Zoran Džamić, direktor Klinike za urologiju Univeritetskog Kliničkog centra Srbije.

Za razliku od raka prostate, ne postoje tumorski markeri koji bi mogli ukazati na bolest, pa ultrazvučni pregled predstavlja najvažniji alat za ranu dijagnostiku. Redovno izvođenje ultrazvuka omogućava otkrivanje tumora u fazi kada je izlečenje potpuno moguće.

Hirurgija i dalje ostaje osnovni način lečenja – bilo potpunim uklanjanjem bubrega (radikalna nefrektomija), bilo, kada je moguće, operacijom koja čuva organ. Kod tumora veličine do pet ili šest centimetara često je moguće odstraniti samo promenu i sačuvati bubreg, što značajno poboljšava kvalitet života pacijenata.

- Sa druge strane, rak mokraćne bešike je izuzetno agresivna bolest koja se teško leči i često brzo napreduje. Krv u urinu, čak i ako se javlja povremeno i bez bola, najčešće je prvi i jasan znak da treba posumnjati na ovu bolest. Nažalost, mnogi pacijenti zbog straha izbegavaju da potraže lekarsku pomoć. Rana dijagnoza, efikasna hirurgija i primena savremenih terapija predstavljaju ključ uspeha u lečenju, a nove terapijske opcije koje su već dostupne u svetu, daju nadu da će i naši pacijenti uskoro imati pristup tim lekovima.

Populacija pacijenata obolelih od genitourinarnih karcinoma je jako heterogena, od jako mladih pacijenata obolelih od karcinoma testisa do strarijih pacijenata sa karcinomom prostate. Dostupnost dijagnostičkih procedura i multidisciplinarnost je neophodna za rano otkrivanje i lečenje.

Inovativne terapije menjaju lečenje genitourinarnih karcinoma

U poslednjih 15 godina ostvaren je značajan napredak u terapiji genitourinarnih karcinoma zahvaljujući uvođenju inovativnih lekova nove generacije za različite faze bolesti, koji su visokoefikasni i dobro podnošeni od strane pacijenata. Posebna pažnja posvećuje se pacijentima sa karcinomom testisa, koji su uglavnom mlađi muškarci. Više od 95 odsto muškaraca obolelih od raka testisa uspešno se leči.

- RFZO je 2017. godine stavio na Listu lekova inovativnu terapiju za pacijente u fazi metastatskog kastraciono-rezistentnog karcinoma prostate što nam je omogućilo efikasnije lečenje, dok lekovi iz grupe PARP inhibitora, kao monoterapija ili kombinacije sa novim hormonalnim lekovima (NHT) nisu dostupne, kao ni genetsko testiranje - kaže dr Vesna Stojanović, onkolog iz Klinike za onkologiju UKC Niš.

Od maja 2024 godine pacijentima u Srbiji dostupan je još jedan lek iz grupe NHT u hormon senzitivnoj fazi bolesti. U pojedinim centrima dostupna je i terapija lekovima iz grupe ciljanih radiofarmaceutika.

- Kada govorimo o metastatskom karcinomu mokraćne bešike, treba znati da se radi o agresivnoj bolesti. U Srbiji se lečenje sprovodi hemioterapijom koja je bila standard u terapiji prve linije, sve do pojave imunoterapije i ciljane terapije. Novi terapijski vodiči podrazumevaju kombinaciju imunoterapije i ciljane terapije, imunoterapije i hemioterapije i imunoterapiju, kao i terapiju održavanja, koje nisu na listi RFZO. Osnovu lečenja metastatskog karcinoma bubrega po aktuelnim evropskim vodičima čini ciljana terapija i/ili kombinacija ciljane terapije i imunoterapije ili kombinacija dve imunoterapije što je standard u lečenju u prvoj liniji terapije koja je najvažnija u onkologiji. U Srbiji je dostupna u prvoj liniji terapije samo monoterapija lekovima iz grupe TKI (tirozin kinazni inhibitori). Druga linija terapije je na listi RFZO u Srbiji i u skladu je sa aktuelnim vodičima. Za viskokorizične pacijente nakon radikalne operacije bubrega, imunoterapija, koja je od prošle godine u vodičima, nije dostupna. Primarni cilj moderne inovativne terapije genitourinarnih karcinoma je odložiti progresiju bolesti, produžiti život pacijentu, sprečiti pojavu komplikacija i unaprediti kvalitet života pacijenata - istakla je dr Stojanović.

Psihološka podrška ključna u lečenju pacijenata

Katarina Arizanović, psihodramska psihoterapeutkinja pod supervizijom rekla je na konferenciji da suočavanje s dijagnozom, period terapije i praćenje bolesti donose brojne emocije, strah, tugu, ljutnju, bespomoćnost, i zato je važno da pacijenti imaju prostor gde mogu da ih izraze.

- Psihodramske grupe podrške omogućavaju da se u sigurnom okruženju pacijent suoči sa sopstvenim strahovima, pronađe unutrašnju snagu i razvije osećaj da može da prođe kroz sve faze lečenja. Jednako je važna i podrška porodici, jer i oni prolaze kroz proces prilagođavanja. Psihološka pomoć je zato neizostavan deo savremenog onkološkog pristupa i važan korak ka boljem ishodu i kvalitetnijem životu pacijenata – poručila je Arizanović.

Ove navike mogu ugroziti zdravlje vaše bešike, evo kako možete sprečiti probleme