Nova studija šokira: Hronična bolest bubrega pogađa skoro 800 miliona ljudi i ubija globalno — ovo su glavni razlozi

Broj obolelih porastao je sa 378 miliona 1990. godine na čak 788 miliona u 2023, kako je populacija rasla i starila. Po prvi put, hronična bolest bubrega(HBB) nalazi se među deset vodećih uzroka smrti širom sveta.

Dok blagi slučajevi često prolaze neprimećeno, uznapredovali stadijumi mogu dovesti do otkazivanja bubrega, što zahteva dijalizu ili transplantaciju.

Prema istraživačima, oko 14% odraslih širom sveta danas živi sa hroničnom bolešću bubrega. Podaci pokazuju da je 2023. godine oko 1,5 miliona ljudi umrlo od ove bolesti — što predstavlja porast od više od 6% u odnosu na 1993, nakon prilagođavanja demografskim promenama.

- Naš rad pokazuje da je hronična bolest bubrega česta, smrtonosna i da postaje sve veći problem javnog zdravlja - izjavio je koautor studije Josef Coresh, direktor Instituta za optimalno starenje na Univerzitetu Njujork Langon i dodaje:

- Ovi nalazi podržavaju napore da se ovo stanje prepozna kao prioritet, zajedno sa rakom, srčanim oboljenjima i mentalnim zdravljem.

Rastući prioritet globalnog zdravlja

U maju ove godine Svetka zdravstvena organizacija (SZO) dodala je hroničnu bolest bubrega svom globalnom planu za smanjenje prerane smrtnosti od nezaraznih bolesti za jednu trećinu do 2030. godine.

Korš napominje da je za efikasno rešavanje ove krize neophodno bolje razumevanje kako se bolest širi među populacijama. On je i profesor zdravlja stanovništva na Medicinskom fakultetu Grosman Univerziteta u Njujorku.

Novi izveštaj, objavljen u prestižnom časopisu The Lancet, predstavlja najobuhvatniju procenu stanja u poslednjoj deceniji i istovremeno je predstavljen na godišnjoj konferenciji Američkog društva za nefrologiju „Nedelja bubrega“.

Ključni nalazi istraživanja

Studija je deo globalnog projekta „Globalno opterećenje bolestima (GBD) 2023“, koji meri gubitak zdravlja u različitim zemljama tokom vremena. Tim istraživača analizirao je 2.230 objavljenih radova i nacionalnih skupova podataka iz 133 zemlje, ispitujući dijagnoze, mortalitet i nivo invaliditeta uzrokovan hroničnom bubrežnom bolešću.

Povezanost sa srčanim bolestima i invaliditetom

Jedan od važnih zaključaka studije je da oštećena funkcija bubrega nije samo direktan uzrok smrti, već i ključni faktor rizika za srčana oboljenja, doprinoseći oko 12% globalnog kardiovaskularnog mortaliteta.

Rezultati su pokazali i da je 2023. godine ovo stanje bilo 12. vodeći uzrok smanjenog kvaliteta života zbog invaliditeta. Najveći faktori rizika su: visok šećer u krvi, povišen krvni pritisak i gojaznost.

Većina obolelih u istraživanju bila je u ranoj fazi bolesti, što je ohrabrujuće jer se pravovremenim lečenjem i promenom životnih navika može sprečiti potreba za dijalizom ili transplantacijom bubrega.

U zemljama sa nižim prihodima — poput podsaharske Afrike, jugoistočne Azije i Latinske Amerike — pristup dijalizi i transplantacijama je znatno ograničen zbog troškova i dostupnosti zdravstvene zaštite.

- Hronična bolest bubrega se često ne dijagnostikuje i nedovoljno leči - naglasila je koautorka studije dr Morgan Grams i naglašava:

- Potrebno je uvesti više rutinskih testova urina radi ranog otkrivanja bolesti i obezbediti pristup lečenju svima kojima je potrebna terapija.

Dr Grams, profesorka medicine na Grosman medicinskom fakultetu Univerziteta u Njujorku, podseća da su u poslednjih pet godina dostupni novi lekovi koji mogu usporiti napredovanje bolesti i smanjiti rizik od srčanog udara, moždanog udara i srčane insuficijencije. Ipak, potrebne su godine da se poboljšanja vide na globalnom nivou.

Na kraju, istraživači upozoravaju da bi hronična bolest bubrega mogla biti još češća nego što trenutni podaci sugerišu, jer se i dalje nedovoljno istražuje i prijavljuje.

Izvor: scitechdaily.com/zdravlje.kurir.rs

Hronična bolest bubrega je tihi ubica: Prof. dr Vešović otkriva ko je u najvećem riziku i kako da ne dođete do dijalize