Loše oralno zdravlje povezano sa oštećenjem mozga: Stručnjaci upozoravaju na rizik od moždanog udara

Starije osobe sa bolestima desni imale su veću verovatnoću da imaju hiperintenzitet bele mase – svetla područja vidljiva na skeniranju mozga koja ukazuju na oštećenje nervnih vlakana odgovornog za komunikaciju između regija mozga.

- Hiperintenzitet bele mase je čest kod starijih osoba i može biti marker suptilnog oštećenja mozga povezane sa zdravljem krvnih sudova ili upalom - rekao je autor studije Suvik Sen, dr medicine, magistar javnog zdravlja, sa Univerziteta Južne Karoline u Kolumbiji.

Bolesti desni povezane sa oštećenjem bele mase u mozgu

Istraživanje je obuhvatilo 1.143 odraslih osoba, prosečne starosti 77 godina. Svi učesnici su prošli stomatološki pregled, a kod 800 je potvrđena bolest desni, dok 343 nisu imali bolest. Takođe su imali skeniranje mozga radi provere znakova bolesti malih cerebralnih krvnih sudova, koja može uključivati hiperintenzitet bele mase, cerebralna mikrokrvarenja ili lakunarne infarkte – promene povezane sa starenjem i padom kognitivnih funkcija.

Rezultati pokazuju da su osobe sa bolestima desni imale prosečno 2,83 odsto zapremine mozga pogođene hiperintenzitetom bele mase, u poređenju sa 2,52 odsto kod onih bez bolesti. Među obolelima, 28 odsto je imalo najveću verovatnoću oštećenja, dok je kod zdravih bilo 19 odsto.

Nakon uračunavanja faktora kao što su starost, pol, rasna pripadnost, visok krvni pritisak, dijabetes i pušenje, bolest desni i dalje je bila povezana sa 56 odsto većom verovatnoćom ozbiljnog oštećenja bele mase.

Iako studija ne potvrđuje direktan uzrok, rezultati ističu važnost oralnog zdravlja za zdravlje mozga i naglašavaju potrebu daljih istraživanja o potencijalu prevencije bolesti malih cerebralnih krvnih sudova kroz održavanje zdravlja desni.

Izvor: scitechdaily.com/Zdravlje.Kurir.rs

Jedno jaje dnevno čuva zdravlje mozga, nova studija otkriva da smanjuje rizik od demencije

Да ли би једна генска едита могла заувек окончати висок холестерол?

Деценијама, лекари постављају исто питање: како контролисати висок холестерол у свету у којем срчане болести стално расту? Лекови попут статина помажу милионима људи сваког дана. Али морају се узимати изнова и изнова, често доживотно. Неки пацијенти заборављају, неки престају, а неки се суочавају са непријатним нежељеним ефектима. Сада, мала, али смела студија отворила је нови пут. Она сугерише да би један једини третман, заснован на генетском уређивању, могао да смањи холестерол доживотно. Идеја звучи као научна фантастика, али рани резултати су стварни и изненађујући. Ако се метод покаже безбедним, млади одрасли са опасним нивоом холестерола могли би да избегну деценије пилула и ињекција. Научници су пуни наде - али и опрезни. Велика питања и даље остају.

Један третман уместо доживотних пилула

Студија је објављена у часопису „New England Journal of Medicine“ и обухватила је само 15 пацијената, од којих су сви имали веома озбиљне проблеме са холестеролом. Ово је био тест безбедности, а не испитивање у пуном обиму. Ипак, резултати су шокирали чак и искусне кардиологе. Користећи CRISPR-Cas9, алат који се често пореди са сићушним молекуларним маказама, лекари су исекли ген унутар ћелија јетре. Циљ је био једноставан: искључити ген који повећава холестерол и триглицериде.

У просеку, пацијенти који су примили највећу дозу видели су пад ЛДЛ холестерола, често названог „лошим“ холестеролом, за скоро 50 процената. Такође су видели пад триглицерида, још једне масти у крви повезане са срчаним и можданим ударима, за око 55 процената. Ако се те бројке потврде у већим испитивањима, то значи да би једна сеанса генетског уређивања могла заштитити људе годинама – а можда и доживотно.

Др Стивен Нисен из клинике у Кливленду назвао је то „остварењем сна“. Подсетио је људе да опасност од високог холестерола није мала. Болести срца остају водећи узрок смрти у Сједињеним Државама и широм света. Лекови данас могу снизити ЛДЛ на ниске нивое, понекад чак и испод 40, али многи пацијенти никада не достигну те циљеве јер прекину лечење или пропусте дозе. Дакле, идеја терапије „једна и готово“ делује моћно. Може заштитити људе који су рођени са изузетно високим холестеролом, посебно оне који се муче да га контролишу чак и уз помоћ лекова.

Стручњаци, међутим, упозоравају да узбуђење мора бити уравнотежено опрезом. Данашњи лекови већ могу смањити ЛДЛ на веома ниске бројеве, понекад чак и снажније него ова рана генска терапија. Питање је да ли CRISPR може трајно одржати холестерол ниским, без озбиљних нежељених ефеката.

Мутација која је започела идеју

Читава ова студија је почела природном несрећом. Неки људи се рађају са тихим геном који се зове ANGPTL3. Овај ген нормално игра улогу у повећању ЛДЛ и триглицерида. Али код 1 од сваких 250 људи у Сједињеним Државама, ген једноставно не функционише. Ови људи живе са веома ниским нивоом холестерола од детињства до старости. И упркос овој необичној биологији, они су здрави. Не развијају срчане болести. У ствари, њихов ризик од срчаних болести је близу нуле.

Ова ретка мутација покренула је једноставно, али снажно питање: ако природа може безбедно да искључи ген, да ли би лекари могли да ураде исто са CRISPR-ом? Научници су одлучили да покушају. Уместо да мењају ДНК у свакој ћелији тела, циљали су само на јетру. Јетра производи холестерол и контролише како се масти крећу кроз крв. Дакле, ако се ген јетре измени, ЛДЛ и триглицериди нагло падају.

У студији, неки људи су примили малу дозу лека заснованог на CRISPR-у, само 0,1 милиграма по килограму. Други су примали веће дозе, до 0,8. Најбољи резултати су постигнути у групи са највећом дозом. И за разлику од старијих лекова, овај појединачни третман је истовремено снизио и ЛДЛ и триглицериде. Лекари кажу да је ово важно јер милиони људи пате од „мешовите хиперлипидемије“, што значи да су оба броја опасно висока.

Дошло је до малог пада ХДЛ-а, „доброг“ холестерола. Али то се такође дешава природно код људи са правом мутацијом и за сада нема знакова да узрокује штету. Ипак, стручњаци ће то пажљиво пратити у будућим испитивањима.

Да ли је безбедно на дуге стазе?

Безбедност је главна брига. Када се људи роде са мутацијом, свака ћелија у њиховом телу је има. Али CRISPR едитовање у овој студији било је ограничено на ћелије јетре. То чини истраживаче оптимистичним јер смањује могућност случајних едитовања у другим ткивима, попут мозга или срца. До сада су нежељени ефекти били благи - углавном иритација на месту где је игла за инфузију ушла у тело. Једна особа је имала скок ензима јетре, али су се нивои вратили у нормалу у року од две недеље.

Најозбиљнији догађај био је човек који је преминуо шест месеци након лечења. Међутим, он је имао тешку срчану болест много пре студије и примио је најнижу дозу, која уопште није снизила холестерол. Истраживачи не верују да је лечење узроковало његову смрт. Амерички регулатори су и даље строги. Америчка агенција за храну и лекове наложила је да се у студији прати сваки учесник 15 година како би се уочиле касне последице. Оваква врста дугог праћења је уобичајена у генској терапији јер су промене трајне.

Ако рани резултати и даље изгледају безбедно, ускоро ће почети испитивања фазе 2, а након тога се очекују испитивања фазе 3. Ове веће студије ће показати да ли третман делује код стотина или хиљада људи. Ако се ствари брзо одвијају, истраживачи се надају да би значајни резултати могли доћи у року од неколико година. Али стручњаци упозоравају да неће свака обећавајућа идеја опстати. Неке генске терапије су изгледале узбудљиво у раним студијама, али су касније пропале због безбедносних проблема.

Будућност без таблета за холестерол?

Лекари се слажу око једне поруке: нико не би требало да престане са лековима за холестерол због ове студије. Највећа грешка, кажу, била би чекати на генетску модификацију, а холестерол не лечити. Што дуже холестерол остане висок, то више штете наноси крвним судовима. Ако неко снижава свој ЛДЛ са 100 на 50 сваког дана током деценија, његово срце је заштићено. Ако неко падне са 100 на 30, али само на кратко, заштита је много мања. Доследан третман је и даље најбоља одбрана.

Ипак, идеја о једном третману са доживотним користима променила је начин размишљања научника. Многи млади пацијенти мрзе идеју да узимају пилулу сваког дана током 50 или 60 година. Неки потпуно престају да узимају пилуле, што повећава ризик од срчаног и можданог удара. Једноставна инфузија која се уради једном у животу могла би да реши тај проблем, посебно за људе рођене са генетским обољењима која одржавају њихов холестерол изузетно високим.

Широм света, милиони људи живе са опасним нивоима холестерола. Многи не узимају лекове, чак ни када су јефтини или бесплатни. Трајно решење би могло да спасе животе, смањи трошкове лечења и смањи дугорочни глобални терет срчаних болести. Нико још не може да обећа успех. Али CRISPR је отворио врата која су била закључана пре само неколико година. Ако се будућа испитивања покажу безбедним, овај рани експеримент може се памтити као тренутак када је медицина прешла са лечења болести на њено уклањање.

За сада, лекари пажљиво прате. Студија је мала, али идеја је велика. И у дугој борби против срчаних болести, чак и један моћан нови алат би могао све да промени.