Naučnici otkrili dijetu koja sagoreva masnoće poput izlaganja hladnoći: Dovoljne su dve izmene u ishrani
Poznato je da boravak na niskim temperaturama povećava potrošnju energije jer organizam troši kalorije da bi održao toplotu. Taj proces naziva se termogeneza. Tim danskih naučnika, umesto da eksperimente zasniva na hladnom okruženju, istražio je mogućnost da se isti mehanizam aktivira putem hrane. Stručnjaci za gojaznost Filip Rupert i Jan-Vilhelm Kornfeld sa Univerziteta Južne Danske fokusirali su se na dva aminokiselinska gradivna elementa - metionin i cistein.
U nizu ogleda na miševima otkrili su da smanjivanje količine ovih aminokiselina u ishrani daje gotovo identičan efekat kao konstantna izloženost hladnoći od pet stepeni. Životinje koje su dobijale hranu siromašnu metioninom i cisteinom sagorevale su oko 20 odsto više energije i gubile su više kilograma u odnosu na kontrolnu grupu, iako nisu jele manje niti su bile fizički aktivnije.
Rezultati, objavljeni u časopisu eLife, pokazuju da se povećana potrošnja energije javljala u takozvanim braon masnim naslagama, potkožnim slojevima masti koji se nalaze i kod miševa i kod ljudi. U njima se mast sagorevala i tokom izlaganja hladnoći i tokom posebne dijete, što ukazuje da ovim masnim ćelijama nije važno šta pokreće proces, već da odgovor ostaje isti.
Gde se nalaze metionin i cistein?
Metionin i cistein u visokim nivoima nalaze se u namirnicama životinjskog porekla, dok ih biljna hrana, poput povrća, mahunarki i orašastih plodova, sadrži u znatno manjim količinama. Zbog toga vegetarijanci i veganiprirodno unose manje ovih aminokiselina, što bi moglo da objasni zašto su, prema brojnim studijama, u pojedinim aspektima zdraviji od osoba koje jedu meso.
Ipak, naučnici naglašavaju da se za sada radi o nalazima na životinjama. Premalo je podataka da bi se moglo tvrditi da bi isti efekat postojao i kod ljudi, ali istraživači smatraju da ta mogućnost svakako postoji. Sledeći korak biće ispitivanje da li se ovim pristupom može razviti nova terapija za gojaznost, ona koja bi povećavala potrošnju energije bez dodatnog napora pacijenta. Razmatra se i razvoj funkcionalne hrane sa niskim nivoima metionina i cisteina.
Kornfeld dodaje da bi bilo zanimljivo videti da li bi pacijenti na lekovima poput semaglutida postizali još veći gubitak težine kada bi prešli na ishranu bez ovih aminokiselina, odnosno na režim bez namirnica životinjskog porekla.
Izvor: Scitechdaily.com/Zdravlje.kurir.rs
