Dugotrajno neregulisan dijabetes može dovesti do teških komplikacija: Rano otkrivanje bolesti je ključno za uspešno lečenje
Globalna epidemija dijabetesa jedan je od najvećih javnozdravstvenih izazova 21. veka.
Procenjuje se da 589 miliona ljudi širom sveta živi sa ovom bolešću, a Međunarodna federacija za dijabetes (IDF) procenjuje da će do 2050. godine taj broj porasti na 853 miliona, odnosno 13% svetske populacije.
Slična situacija je i u Srbiji, gde se procenjuje da s dijabetesom živi oko 700.000 osoba, što čini oko 12% odraslog stanovništva. Činjenica koja dodatno zabrinjava jeste da značajan broj ljudi ne zna da ima dijabetes - hiljade građana svakodnevno živi sa dijabetesom, a da nisu svesni rizika i mogućih komplikacija.
Rano otkrivanje dijabetesa najvažniji je korak
Dijabetes je hronično nezarazno metaboličko oboljenje koje nastaje kada pankreas ne proizvodi dovoljno insulina ili ne može efikasno da koristi insulin koji proizvodi, što dovodi do povišenog nivoa glukoze (šećera) u krvi.
Dijabetes tipa 2 je najčešći oblik bolesti i čini više od 90% svih slučajeva u svetu.
Sve češće se javlja kod osoba mlađih od 40 godina, pa čak i kod dece i adolescenata, što je posledica porasta gojaznosti i nezdravog načina života. Početak bolesti je obično postepen, a često i potpuno bez simptoma, što objašnjava zašto mnoge osobe saznaju da imaju dijabetes tek kad se pojavi jedna ili više komplikacija. S druge strane, dijabetes tipa 1, čiji uzrok nije u potpunosti poznat, ali se smatra da nastaje kao rezultat složene međusobne interakcije više genetskih i spoljašnjih faktora, obično se javlja u detinjstvu i mladosti i zahteva doživotnu primenu insulina.
- Rano otkrivanje dijabetesa presudno je za uspešno lečenje i očuvanje kvaliteta života - istakla je doc. dr Marija Maćešić sa Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, navodeći da su osnovni simptomi dijabetesa na koje treba obratiti pažnju: pojačana žeđ, učestalo mokrenje, zamućenje vida, zamaranje i gubitak telesne mase.
Gestacijski dijabetes - upozorenje za budućnost
Posebnu pažnju zaslužuje gestacijski dijabetes, koji se javlja tokom trudnoće kod žena koje ranije nisu imale dijabetes. Procenjuje se da je svaka 5. trudnoća u svetu pogođena nekim oblikom povišenog nivoa šećera u krvi, a u Srbiji se svake godine otkrije kod više hiljada žena.
- Gestacijski dijabetes povećava rizik za razvoj dijabetesa tip 2 i kardiovaskularnih bolesti, naročito u periodu od 3. do 6. godine nakon porođaja, iako rezultati testiranja nakon porođaja mogu u početku biti uredni. Stoga se savetuje promena životnog stila nakon trudnoće i redovan skrining na dijabetes svake tri godine. Redovna kontrola nivoa šećera u krvi nakon trudnoće i sprečavanje povećanja telesne mase je najbolja prevencija - objašnjava doc. dr Maćešić.
Zdrave navike, korišćenje terapije i redovne kontrole su ključ
Dugotrajno neregulisan dijabetes može dovesti do teških komplikacija, kardiovaskularnih bolesti, oštećenja nerava, bubrega, oka, pa i amputacija ekstremiteta. Sve češće se prepoznaju i komplikacije poput bolesti jetre, demencije, depresije i maligniteta i zato je važan multidisciplinarni pristup koji pacijenta stavlja u centar.
- Za uspešnu kontrolu bolesti i sprečavanje nastanka komplikacija ključno je ne samo rano prepoznavanje, već i adekvatno, individualizovano lečenje - navodi doc. Maćešić:
- U našoj zemlji su dostupne sve grupe lekova, uključujući i inovativnu terapiju za dijabetes tipa 2. Posebno je važno da naši pacijenti razumeju da insulinska terapija, kada je potrebna, ne treba da se odlaže, ona je samo deo procesa lečenja i ne sme biti izvor straha ili stigme“.
Pored redovne primene terapije, posebno su važne redovne kontrole nivoa šećera i glikoziliranog hemoglobina (HbA1c) u krvi, a od presudnog značaja za prevenciju komplikacija je i redovno praćanje krvnog pritiska, nivoa lipida, kao i procena kontrole faktora rizika - najmanje jednom godišnje.
- Zdrave navike kao što su uravnotežena ishrana, fizička aktivnost, prestanak pušenja i održavanje zdrave telesne mase kod osoba koje žive sa dijabetesom treba da budu redovne navike, dok redovna edukacija o dijabetesu, uz adekvatnu podršku, može značiti dug i kvalitetan život - zaključila je doc. dr Maćešić i posebno naglasila da sprečavanje povećanja telesne mase ne samo da može sprečiti ili odložiti nastanak dijabetesa tip 2, već da postoji sve veći broj dokaza da je moguća čak i remisija ovog oblika dijabetesa u ranim fazama bolesti.
Dijabetes i blagostanje (eng. wellbeing) na radnom mestu
Ove godine Svetski dan dijabetesa obeležava se pod sloganom „Dijabetes i blagostanje na radnom mestu“, gde rezultati ankete koju je sprovelo Udruženje za borbu protiv dijabetesa grada Beograda „Plavi krug“ pokazuju da 7 od 10 osoba sa dijabetesom u Srbiji čine radno sposobnu populaciju.
Prikupljeni rezultati pokazali su i da više od 40% ispitanika nema dobro regulisan dijabetes, dok većina ispitanika više pažnje posvećuje ishrani nego fizičkoj aktivnosti, iako su obe komponente jednako važne za kontrolu dijabetesa. Stres i iscrpljenost na poslu ubrajaju se među najčešće prijavljene faktore koji otežavaju regulaciju šećera u krvi, pokazali su rezultati ankete.
- Razumevanje i podrška na radnom mestu jednako su važni kao i terapija“, poručila je Bojana Marković iz Plavog kruga i dodala:
- Zaposleni koji imaju podršku i razumevanje u radnom okruženju ne samo da postižu bolje rezultate na poslu, već i imaju bolju regulaciju dijabetesa. To je suština onoga što zovemo blagostanje na radnom mestu, odnosno wellbeingom.
