Jedna krvna grupa nosi veći rizik od ozbiljne bolesti jetre: Evo šta otkriva nova studija
Ljudi sa krvnom grupom A mogli bi biti pod većim rizikom od razvoja autoimune bolesti jetre, teškog oboljenja koje može dovesti do ozbiljnog oštećenja ovog organa. Suprotno tome, osobe sa krvnom grupom B pokazuju znatno manju verovatnoću da će oboleti od primarnog bilijarnog kolangitisa (PBC), bolesti koja postepeno može uzrokovati otkazivanje jetre.
Krvna grupa je određena genetikom, odnosno prisustvom A, B ili H antigena na površini crvenih krvnih zrnaca. Postoje četiri glavne krvne grupe: A, B, AB i O. U analizi sprovedenoj na više od 1.200 učesnika, među kojima je 114 imalo dijagnostikovanu autoimunu bolest jetre, upravo je krvna grupa A bila najčešća među obolelima, a sledile su je O, B i AB.
Studija objavljena u časopisu Frontiers in Medicine uporedila je krvne grupe dveju grupa učesnika - 114 pacijenata s autoimunom bolešću jetre i 1.167 zdravih osoba. Od obolelih, 44 su imala autoimuni hepatitis, a 70 primarni bilijarni kolangitis.
- Može se reći da su osobe sa krvnom grupom A imale veću verovatnoću za razvoj PBC-a nego osobe sa krvnim grupama AB i O - izjavio je dr Ji Hong, stručnjak za transfuziologiju i vodeći autor rada.
Razlika je bila posebno izražena kod pacijenata s PBC-om, dok kod autoimunog hepatitisa ta povezanost nije bila tako jasna. Istraživači su istakli da su osobe s krvnom grupom B bile najmanje sklone razvoju ove bolesti.
Zašto baš krvna grupa A?
Naučnici smatraju da se uzrok verovatno krije u genetici. Osobe sa krvnom grupom A češće nose alele HLA-DRB103:01 i DRB104:01 - gene koji su u prethodnim istraživanjima povezani s većim rizikom od autoimunih bolesti jetre. Ovi geni imaju ključnu ulogu u funkcionisanju imunološkog sistema, jer pomažu telu da razlikuje sopstvene ćelije od patogena. Ako sistem zakaže, imunološki odgovor može da krene u pogrešnom smeru i napadne sopstveno tkivo.
Autori studije napominju i da su žene znatno podložnije autoimunim bolestima jetre od muškaraca, što bi moglo biti povezano sa polnim hormonima, fetalnim mikrohimerizmom i genetikom. Rizik raste i s godinama.
Podmukla bolest koju je teško prepoznati
Kada se spomenu bolesti jetre, mnogi najpre pomisle na prekomerno unošenje alkohola ili gojaznost. Ali kod autoimunih bolesti jetre problem nastaje kada imunološki sistem napada sopstvene ćelije, uzrokujući ožiljke i cirozu. Primarni bilijarni kolangitis razvija se kada imunološki sistem napada žučne kanale, što dovodi do nakupljanja žuči i oštećenja jetre.
Rani simptomi često izostaju, a najčešći prvi znakovi uključuju umor, svrab kože, suve oči i usta, bolove u kostima i zglobovima, kao i nelagodnost ili bol u stomaku. Kod mnogih se bolest sasvim slučajno otkrije na rutinskim krvnim analizama. Do trenutka dijagnoze, čak trećina pacijenata već ima razvijenu cirozu.
Lečenje bez transplantacije svodi se na terapiju steroidima i lekovima koji smanjuju upalu i imunološku aktivnost, ali ti lekovi moraju da se uzimaju celog života i mogu izazvati nuspojave poput bolova u stomaku i dijareje. U nekim slučajevima čak mogu i pogoršati stanje. Kada jetra počne da otkazuje, pacijentu često preostaje veoma malo vremena. Transplantacija je tada jedina preostala šansa, ali broj potrebnih jetri dvostruko prevazilazi broj dostupnih donora.
Stručnjaci ističu da su i PBC i autoimuni hepatitis u porastu, a među mogućim okidačima navode se virusne infekcije i izloženost toksinima iz okoline.
Izvor: News-medical.net/Zdravalje.kurir.rs
