CRP je pouzdaniji od testa holesterola: Jednostavna analiza krvi nepogrešivo otkriva upale i rizik od bolesti srca
Od pedesetih godina prošlog veka postoji saznanje da su ishrana i holesterol povezani sa bolestima srca. Zato se rizik od ovih bolesti dugo procenjivao uglavnom na osnovu nivoa holesterola u krvi, koji se lako meri u lekarskoj ordinaciji.
Međutim, istraživanja iz poslednjih dvadesetak godina pokazuju da je jedan drugi pokazatelj često važniji. Reč je o C-reaktivnom proteinu, koji ukazuje na prisustvo blage upale u organizmu. On se pokazao kao pouzdaniji pokazatelj rizika od srčanih bolesti nego holesterol.
Zbog toga je Američki koledž za kardiologiju u septembru 2025. godine preporučio da se, pored holesterola, kod svih pacijenata rutinski meri i nivo C-reaktivnog proteina.
Šta je C-reaktivni protein?
C-reaktivni protein proizvodi jetra kada u telu postoji infekcija, oštećenje tkiva ili hronična upala. Takva upala se često javlja kod autoimunih bolesti, gojaznosti i dijabetesa. Ovaj protein je, zapravo, znak da je imuni sistem aktivan.
Njegov nivo se lako meri analizom krvi. Nizak nivo, ispod 1 miligrama po decilitru, znači da u telu nema značajne upale i da je rizik od srčanih bolesti manji.
Ako je nivo viši od 3 miligrama po decilitru, to ukazuje na pojačanu upalu i veći rizik od srčanih bolesti. Studije pokazuju da C-reaktivni protein bolje predviđa srčani i moždani udar nego LDL, takozvani „loš“ holesterol. Čak se pokazalo da je jednako dobar pokazatelj rizika kao i krvni pritisak.
Zašto je upala važna za srce?
Upala ima ključnu ulogu u nastanku ateroskleroze, odnosno nakupljanju masnih naslaga u arterijama. To stanje može dovesti do srčanog ili moždanog udara.
Kada se krvni sud ošteti, na primer zbog visokog šećera u krvi ili pušenja, imune ćelije brzo dolaze na to mesto. One „skupljaju“ čestice holesterola iz krvi i stvaraju masni plak u zidu krvnog suda.
Ovaj proces traje godinama. U jednom trenutku plak može da pukne, što dovodi do stvaranja krvnog ugruška. Ugrušak prekida protok krvi i može izazvati srčani ili moždani udar.
Zato holesterol nije jedini problem. Imuni sistem ima važnu ulogu u razvoju srčanih bolesti.
Da li ishrana utiče na C-reaktivni protein?
Način života u velikoj meri utiče na nivo C-reaktivnog proteina u krvi.
Ishrana bogata vlaknima može da smanji upalu. To uključuje pasulj, povrće, orašaste plodove, semenke, bobičasto voće, maslinovo ulje, zeleni čaj, čia i laneno seme.
Redovno vežbanje i gubitak telesne težine takođe pomažu u snižavanju nivoa ovog proteina.
Da li je holesterol i dalje važan?
Iako holesterol nije jedini niti najvažniji pokazatelj rizika, on je i dalje bitan.
Nije presudna samo količina LDL holesterola u krvi. Važan je i broj čestica u kojima se on nalazi. Što ima više tih čestica, veći je rizik od srčanih bolesti.
Zbog toga je test koji meri apolipoprotein B, odnosno broj čestica holesterola, često bolji pokazatelj rizika nego klasično merenje holesterola.
Na nivo apolipoproteina B utiču ishrana, fizička aktivnost i telesna težina. Vlakna, orašasti plodovi i omega-3 masne kiseline smanjuju broj ovih čestica, dok previše šećera ima suprotan efekat.
Postoji i lipoprotein(a), još jedan važan marker. On čini čestice holesterola „lepljivijim“, pa se lakše zadržavaju u zidovima krvnih sudova. Njegov nivo je uglavnom genetski određen i meri se obično samo jednom u životu.
Kako najbolje sprečiti srčane bolesti?
Srčane bolesti nastaju kao posledica više faktora koji deluju tokom celog života.
Zato njihova prevencija nije jednostavna i ne svodi se samo na izbacivanje holesterola iz ishrane.
Osnova prevencije su zdrava ishrana, redovno kretanje, dovoljno sna, kontrola stresa, održavanje zdrave telesne težine i prestanak pušenja, ako je potrebno.
Izvor: sciencealert.com/Zdravlje.Kurir.rs
