Skrivene opasnosti popularnog zaslađivača: Studija otkriva zašto čak i male količine mogu biti problem
Veštački zaslađivač aspartam može se naći u svemu, od žvakaćih guma do gaziranih pića i stočnih zaslađivača. Nova studija na miševima sugeriše da čak i u malim dozama, zamena za šećer može dugoročno negativno uticati na zdravlje srca i mozga.
Tokom godinu dana, istraživači iz Centra za kooperativna istraživanja biomaterijala u Španiji dodavali su male količine aspartama u ishranu mužjaka miševa. Doza, primenjivana nekoliko dana svake dve nedelje, odgovarala je otprilike jednoj šestini dozvoljene dnevne količine za ljude, prema smernicama Svetske zdravstvene organizacije.
Miševi su izgubili više telesne mase od kontrolne grupe, sa 10–20 odsto manje telesne masti do kraja studije, ali su razvili zabrinjavajuće znake pada funkcije srca i mozga, što zahteva dodatna istraživanja da bi se utvrdilo da li bi isti efekti mogli da se jave kod ljudi.
- Studija pokazuje da dugotrajna izloženost veštačkim zaslađivačima može štetno uticati na funkciju organa čak i pri malim dozama, što sugeriše da bi trenutne smernice o potrošnji trebalo kritički preispitati, navode istraživači.
Mala doze aspartama mogu dugoročno uticati na zdravlje organa
Primetili su smanjenu efikasnost srčane pumpe i manje strukturne i funkcionalne promene, što ukazuje na pogoršane performanse i povećano srčano opterećenje.
Takođe, unos glukoze u mozak miševa se menjao: u početku je rastao, ali je značajno opao do kraja jednogodišnjeg eksperimenta, potencijalno iscrpljujući mozak energijom potrebnom za pravilno funkcionisanje.
Ovo se odrazilo na miševe sa problemima pamćenja i učenjem, usporenim kretanjem i dužim vremenom za rešavanje zadataka.
Istraživači upozoravaju da čak i blagi režim, znatno ispod maksimalno dozvoljenog za ljude, može promeniti funkciju i strukturu srca i mozga.
Važno je napomenuti da su promene u ponašanju bile blaže u poređenju sa studijama gde su miševi konzumirali aspartam svakodnevno ili tokom kraćeg perioda, što može ukazivati na uticaj intervala bez zaslađivača, starost miševa ili adaptaciju na dugotrajnu izloženost.
Dok se neurološke posledice ne razumeju dovoljno, preporučuje se da deca i adolescenti izbegavaju aspartam koliko je moguće, posebno kao redovan deo ishrane.
Veštački zaslađivači nisu nužno zdrave alternative
Iako su ovi nalazi dobijeni na miševima, studija doprinosi sve većem broju dokaza da veštački zaslađivači nisu nužno zdrave alternative.
Prethodna istraživanja su povezivala zaslađivače sa promenama koje mogu doprineti demenciji, masnim arterijama i raku jetre, iako direktna uzročno-posledična veza još nije dokazana.
„Ovi nalazi ukazuju da aspartam u dozvoljenim količinama može ugroziti funkciju ključnih organa i stoga bi bilo preporučljivo ponovo proceniti granice bezbednog unosa za ljude“, zaključuju istraživači.
Izvor: sciencealert.com/Zdravlje.Kurir.rs
Sedam zaslađivača koji narušavaju pamćenje, ima ih u gaziranim pićima, poslasticama, jogurtu
