Rak grlića materice u Srbiji odnosi previše života: Traži se sistemsko rešenje za terapije
Ženski centar Milica, u ime Mreže udruženja za podršku i zastupanje pacijentkinja sa rakom dojke i ginekoloških karcinoma, uputio je 12. januara dopis Odboru za zdravlje i porodicu Narodne skupštine Republike Srbije sa zahtevom da se od 2026. godine uspostavi posebna budžetska linija za inovativne onkološke terapije.
Inicijativu su podržala vodeća strukovna udruženja i organizacije pacijenata, jer podaci pokazuju da Srbija značajno zaostaje za evropskim standardima u prevenciji i lečenju karcinoma grlića materice.
Prema najnovijem izveštaju Švedskog instituta za zdravstvenu ekonomiju (IHE), u Srbiji je tokom 2022. godine registrovano 1.060 novih slučajeva i 404 smrtna ishoda od raka grlića materice. Više od polovine preminulih žena bilo je mlađe od 65 godina.
Ova bolest je u 2019. godini dovela do 7.705 izgubljenih godina života i 2.544 izgubljene godine produktivnog života, dok se godišnja vrednost izgubljene produktivnosti procenjuje na 8,8 miliona evra.
- Danas ne govorimo o tome šta je rak grlića materice već o tome šta sistemski mora da se uradi kako bi se ova statistika promenila. Rak grlića nije problem samo žene, već porodice, društva, sistema. I zato je potrebno da bolja dostupnost prevenciji i lečenju uz očuvanje života pacijentkinja bude prioritet nad svim prioritetima - izjavila je Vesna Bondžić, predsednica Ženskog centra Milica.
Problem koji danas najviše košta živote – dostupnost terapije
Prema podacima iz IHE izveštaja, od 56 onkoloških lekova koje je EMA odobrila između 2020. i 2023. godine, početkom 2025. u Srbiji je bilo dostupno svega 14% kroz listu RFZO, dok je prosek u EU 50%.
Iako je 2023. godine najavljeno značajno povećanje budžeta za inovativne lekove u okviru programa Srbija 2027, uz najavu ulaganja većih od 200 miliona evra za inovativne terapije i retke bolesti u naredne tri godine, Centralna komisija RFZO već dve godine nije zasedala. Zbog toga nijedan inovativni lek nije uvršten na listu.
To u praksi znači da pacijenti u Srbiji nemaju pristup terapijama koje su standard lečenja u Evropi, a za grupaciju onkoloških pacijenata sa metastatskim karcinomomima to je jedina šansa za život.
- Danas posebno govorimo o ženama sa metastatskim rakom grlića materice. Za njih imunoterapija predstavlja standard lečenja u Evropi i nalazi se na Esencijalnoj listi lekova Svetske zdravstvene organizacije. U Srbiji ova terapija i dalje nije dostupna o trošku RFZO - poručuju iz Ženskog centra Milica.
Prof. dr Vesna Kesić, ginekolog-onkolog i redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu istakla je da je panel važan jer nas vraća na suštinu - prevenciju. Složila se da su inovativne terapije neophodne i da će uvek biti potrebne, ali ako želimo dugoročne rezultate, prevencija mora da bude temelj sistema.
- Vakcinacija i skrining zajedno čine pravu zaštitu od raka grlića materice, jedno bez drugog nije dovoljno. Skrining omogućava da se promene otkriju u prekancerskoj fazi, što znači spašene živote i očuvano zdravlje mladih žena - naglasila je prof. dr Kesić i dodala:
- U svom profesionalnom radu skriningsam uvek stavljala na prvo mesto, jer organizovana i sistemska prevencija pravi najveću razliku. Međutim, bez jasne organizacije i registara za vakcinaciju i skrining, ne možemo da znamo koga da pozovemo na pregled, ko je zaštićen i kakvi su ishodi lečenja. Broj žena koje obolevaju od raka grlića materice u jednoj zemlji pokazatelj je koliko društvo brine o svojim ženama i to je odgovornost svih nas, zdravstvenog sistema, politike i društva u celini.
Dr Bojan Trkulja, direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova Inovia rekao je da, ukoliko želimo da se ovakva situacija promeni i da i naši pacijenti konačno dobiju mogućnost da se leče najefikasnijim terapijama koje savremena medicina može da ponudi, neophodno je da reagujemo odmah.
- Za početak, moramo obezbediti sistemsko rešenje dovoljnog i održivog finansiranja dostupnosti inovativnih lekova kroz Pozitivnu listu. Udruženje Inovia se već duži niz godina zalaže za formiranje izdvojene budžetske linije u okviru Finansijskog plana RFZO, koja bi bila namenjena isključivo za ulazak inovativnih lekova na Listu lekova u jednoj kalendarskoj godini - kaže dr Trkulja.
Trkulja naglašava daje takvo rešenje usvojeno u velikom broju evropskih zemalja i rezultatima je pokazalo da funkcioniše, a državi bi obezbedilo potpunu kontrolu troškova, jer bi za svaku kalendarsku godinu ulazak na Listu bio u skladu sa sredstvima koja su u tu svrhu obezbeđena.
To potvrđuje i izveštaj Švedskog instituta za zdravstvenu ekonomiju (IHE), koji je pripremljen sa domaćim kliničkim ekspertima, a u kome se navodi da je ključna prepreka - izostanak posebne budžetske linije za inovativne onkološke lekove. Kao primer dobre prakse navodi se budžetska linija za retke bolesti, koja pokazuje da sistemsko rešenje može da postoji.
Inicijativu su podržali Udruženje ginekoloških onkologa Srbije, Udruženje za kolposkopiju i cervikalnu patologiju Srbije, Senološko udruženje Srbije, Društvo za borbu protiv raka Srbije i brojna udruženja pacijenata poput “Budite uz nas”Niš, “Jedna uz drugu “ Subotica, “Budimo zajedno” Beograd, “Nismo sami” Majdanpek , “Sibirka” Arilje itd.
- Svaka žena obolela od raka mora imati jednaku šansu za lečenje kao žene u zemljama Evropske unije. Borba protiv raka nije stvar pojedinca, već porodice, društva i sistema - zaključuje Vesna Bondžić, pozivajući Odbor za zdravlje i porodicu da kroz budžet za 2026. godinu omogući uspostavljanje posebne budžetske linije za inovativne terapije.
Šta su zaključci panela?
Organizacije pacijenata i stručnjaci ukazuju na veoma važne korake koji se uklapaju i u planove koje je definisala i Svetska zdravstvena organizacija u cilju eliminacije raka grlića materice do 2030. godine:
1. Prevencija mora postati stvarna nacionalna praksa, a ne preporuka na papiru
Ženski centar Milica smatra da podaci iz IHE policy reporta jasno pokazuju da Srbija ima znanje i preporuke, ali nedovoljan obuhvat HPV vakcinacijom. Potrebna je vidljiva, kontinuirana i sistemska podrška države kako bi se vakcinacija približila deci, roditeljima i pedijatrima, uz jasno postavljene ciljeve i odgovornost za njihovo sprovođenje.
2. Skrining za rak grlića materice mora biti organizovan, moderan i merljiv
Današnja praksa pokazuje da veliki broj žena ostaje van sistema skrininga. Neophodna je modernizacija kroz primenu HPV testiranja, digitalno praćenje odziva žena i jasnu ulogu domova zdravlja u aktivnom pozivanju. Skrining ne sme da zavisi od lične inicijative žene, već od funkcionalnog sistema.
3. Pravo na savremeno lečenje ne sme da zavisi od budžetskih ograničenja
Ženski centar Milica je 12. januara uputio inicijativu Odboru za zdravstvo Narodne skupštine sa jasnim zahtevom da se obezbedi poseban i održiv budžet za inovativne lekove u onkologiji. Podaci iz IHE izveštaja pokazuju da ishodi lečenja u Srbiji zaostaju upravo zbog ograničenog pristupa savremenim terapijama. Svaka žena obolela od raka grlića materice mora imati jednaku šansu za lečenje kao žene u zemljama EU.
4. Predstavnici pacijenata moraju imati formalno predstavništvo u telima koja donose odluke
Predstavnici pacijenata moraju imati formalno predstavništvo u savetodavnim telima, odborima ili radnim grupama zaduženim za programe skrininga, kliničke smernice ili refundaciju lečenja. Ako je za početak lečenja potrebna saglasnost pacijenata, onda ni kreiranje zdravstvenih politika ne treba da se donosi bez učešća njihovih edukovanih predstavnika.
