Anafilaktički šok i nove smernice za adrenalin: Samo 7 odsto odraslih reaguje na vreme
Godinama su se pacijenti i roditelji dece sa teškim alergijama suočavali sa istom sumnjom tokom reakcije: „Da li je stanje dovoljno loše za adrenalin?“ Ova neizvesnost, pokazuju istraživanja, dovela je do opasnog potcenjivanja anafilakse.
Šokantni podaci otkrivaju da samo 21 odsto dece i samo sedam odsto odraslih primi dozu autoinjektora epinefrina koja spašava život pre dolaska u bolnicu, što u nekim slučajevima dovodi do fatalnih ishoda.Grupa od 34 stručnjaka iz sedam zemalja, okupljena na međunarodnom panelu koji su predvodili lekari iz Dečije bolnice u Sinsinatiju, objavila je nove smernice koje imaju za cilj da okončaju zbunjenost i strah i pomognu pacijentima da brzo i pravilno reaguju.
Težina simptoma
Glavni fokus novih preporuka je na težini simptoma, koji pruža jasna i konkretna uputstva umesto prethodnog opšteg saveta „kada ste u nedoumici, dajte injekciju“. Prema novom konsenzusu, adrenalin treba primeniti bez odlaganja za bilo koje respiratorne simptome, kao što su:
- otežano disanje
- ponovljeni kašalj
- osećaj stezanja u grudima
Podjednako je hitno reagovati na kardiovaskularne ili neurološke znake kao što su:
- vrtoglavica
- nesvestica
- gubitak svesti
Situacije kada je potrebno pozvati hitnu pomoć
Bezbednost pacijenata ostaje najvažnija, te je neophodno pozvati Hitnu pomoć ako su prisutni ozbiljni znaci poput plavih usana ili nesvestice, bilo pre ili posle primene adrenalina.
Takođe, ako se simptomi poput vrtoglavice ili stezanja u grlu ne povuku nakon injekcije, potrebna je hitna medicinska pomoć.
Uprkos uvođenju fleksibilnijeg pristupa, smernice jasno definišu situacije u kojima je poziv Hitne pomoći i dalje apsolutno obavezan.
Konačno, poziv za pomoći je takođe obavezan u slučaju bilo kakvih ograničenja, na primer ako je osoba sama, ako je potrebna druga doza adrenalina i rezervni uređaj nije dostupan ili ako je pacijent udaljen više od pola sata od bolnice.
Sveobuhvatne smernice za akutno lečenje anafilakse naglašavaju važnost pozicioniranja pacijenta, koji mora da leži na leđima kako bi se izbegao nagli pad krvnog pritiska.
Manje straha, više ispravnih odluka
Nove smernice se takođe bave takozvanom „sivom zonom“, kao što je pojava izolovanih, ali blagih kožnih simptoma poput osipa po celom telu bez drugih znakova reakcije. U takvim slučajevima, odluka zavisi od pacijentove medicinske istorije.
Ako je osoba imala prethodnu reakciju koja je zahtevala dve ili više doza epinefrina, preporučuje se da se on primeni i u ovom slučaju.
- Ovo je prekretnica u lečenju anafilaksije - naglašava dr Timoti Dribin, glavni autor smernica.
On je dodao da će brža primena epinefrina značajno smanjiti rizik od teških reakcija i smrti. Važno je podsetiti da antihistaminici i kortikosteroidi nisu zamena za epinefrin; oni mogu da ublaže kožne simptome, ali ne mogu da zaustave gušenje ili pad krvnog pritiska.
Digitalna pomoć na dlanu
Da bi ove ključne informacije bile dostupnije u kritičnim trenucima, preporuke su dizajnirane tako da se integrišu u digitalne platforme. U saradnji sa Američkom fondacijom za astmu i alergije (AAFA), već se razvijaju aplikacije za pametne telefone.
Cilj je da svi, od pacijenata i roditelja do edukatora i nastavnika, mogu u realnom vremenu da unesu simptome i dobiju jasne savete o sledećim koracima.
.
Takvi alati će osigurati da pacijenti kojima je potrebna hitna pomoć istu i dobiju, dok oni koji su stabilni mogu da izbegnu nepotreban stres i troškove odlaska u bolnicu. Individualni akcioni planovi koje su pacijenti dobili od svojih lekara ostaju na snazi, ali ove međunarodne smernice predstavljaju temelj za buduće, bezbednije i jednostavnije upravljanje anafilaksom.
Izvor: Ordinacija.vecernji.hr/Zdravlje.Kurir.rs
Šta je adrenalni umor i kako ga prepoznati? Ne postoji jednostavan tretman, ali promene životnih navika pomažu da ga se oslobodite
