Broj slučajeva raka dojke dostići će 3,5 miliona do 2050. godine: Evo šta stoji iza zabrinjavajućih projekcija
Prema novoj analizi, očekuje se da će broj slučajeva raka dojke porasti na 3,5 miliona do 2050. godine, što je za trećinu više nego 2023. godine, a godišnji broj smrtnih slučajeva povećaće se za 44 procenta na 1,4 miliona.
Studija „Global Burden of Disease Study“ koju su sproveli saradnici u oblasti raka dojke, objavljena u časopisu „The Lancet Oncology“, pripisuje ovaj porast prvenstveno rastu stanovništva i starenju, uprkos stabilnim stopama incidencije i mortaliteta.
Rak dojke je najčešći rak kod žena širom sveta, što čini otprilike jednu od četiri dijagnoze raka u 2023. godini. Iako je napredak u prevenciji, dijagnostici i lečenju smanjio smrtnost i obolevanje, rak dojke je 2023. godine i dalje predstavljao najveći teret među malignim bolestima kod žena širom sveta, sa 2,30 miliona novih slučajeva, 764.000 smrtnih ishoda i 24,1 milion izgubljenih godina zdravog života (DALY). DALY meri godine zdravog života izgubljene zbog prerane smrti i vreme provedeno sa invaliditetom ili bolešću.
- Rak dojke i dalje ima dubok uticaj na živote žena i njihovih porodica - rekla je Kejli Bangdija, glavna autorka studije sa Instituta za metriku i evaluaciju zdravlja (IHME) na Univerzitetu u Vašingtonu u SAD. Studija pruža ažurirani pregled epidemioloških trendova i tereta raka dojke u 204 zemlje i teritorije od 1990. do 2023. godine, sa projekcijama do 2050. godine.
Promene u faktorima rizika
Povećana stopa gojaznosti i promene u reproduktivnim faktorima – poput ranog puberteta, odloženog majčinstva i kasnije menopauze – promenili su rizik od raka dojke, pokazala je analiza. Autori su takođe istakli druge faktore rizika povezane sa načinom života.
Faktori ponašanja objašnjavaju 28 procenata globalnog tereta raka dojke u 2023. godini, odnosno 6,8 miliona godina zdravog života izgubljenih zbog invaliditeta, bolesti i prerane smrti.
Prekomerna konzumacija crvenog mesa povezana je sa oko 11 procenata izgubljenih zdravih godina života, a slede pušenje, povišen nivo šećera u krvi, visok indeks telesne mase, konzumiranje alkohola i nizak nivo fizičke aktivnosti.
- S obzirom na to da je više od četvrtine globalnog tereta raka dojke povezano sa samo šest navika koje se mogu promeniti, imamo ogromne mogućnosti pred sobom da promenimo tok rizika od raka dojke za sledeće generacije - rekla je Mari Ng, koautorka studije.
Ona je dodala da je izuzetno važno ciljati poznate faktore rizika kroz politike javnog zdravlja i olakšati ljudima donošenje zdravijih odluka, kako bi se zaustavio rast broja pogođenih ljudi.
Geografske razlike
U zemljama sa visokim prihodima, stope mortaliteta i DALY su pale za oko 30 procenata u poslednje tri decenije. Ali žene u ovim zemljama i dalje čine 61 procenat svih smrtnh slučajeva povezanih sa rakom dojke u svetu.
Analiza je pokazala da su 2023. godine prosečne stope incidencije bile najviše u bogatim zemljama poput Monaka, Andore, Francuske, Nemačke i Irske, piše Euro News. U Evropi, najniže stope incidencije zabeležene su u Albaniji, Ukrajini, Moldaviji, Rusiji i Bugarskoj. Međutim, visoke stope incidencije ne moraju nužno značiti loše vesti – rano otkrivanje i efikasan tretman mogu značajno poboljšati šanse za preživljavanje.
Autori napominju da žene u zemljama sa visokim prihodima obično imaju koristi od skrininga, blagovremenije dijagnoze i sveobuhvatnih pristupa lečenju.
- Rastući teret raka dojke sve više se prebacuje na zemlje sa niskim i nižim srednjim prihodima, gde se žene češće suočavaju sa kasnijom dijagnozom, ograničenim pristupom kvalitetnoj nezi i višim stopama smrtnosti, što bi moglo ugroziti dosadašnji napredak u zdravlju žena - upozorila je Bhangdija.
Izvor: Miss7zdrava.24sata.hr/zdravlje.Kurir.rs
Kako nastaviti život nakon lečenja raka dojke? 6 saveta koji pomažu da ponovo pronađete radost i svrhu
