Šest godina od proglašenja kovid pandemije: Posle 7 miliona umrlih da li smo spremniji za sledeću veliku epidemiju?

Tada je izbijanje nove bolesti izazvane koronavirusom – kasnije nazvane COVID-19 – proglašeno vanrednom situacijom u javnom zdravlju od međunarodnog značaja (Public Health Emergency of International Concern – PHEIC).

Odgovor je – i da i ne.

S jedne strane, u mnogim oblastima svet je spremniji nego ranije, jer su preduzeti konkretni koraci za jačanje sistema zaštite od pandemija.

S druge strane, napredak je neravnomeran i krhak, pa je potrebno još mnogo rada da bi čovečanstvo bilo zaista bezbednije.

Šta je naučeno iz pandemije kovida?

- Pandemija nas je naučila mnogim lekcijama – a najvažnija je da globalne pretnje zahtevaju globalni odgovor - rekao je generalni direktor SZO, Tedros Adanom Gebrejesus, na otvaranju 158. zasedanja Izvršnog odbora te organizacije. 

Kako je naglasio, solidarnost je najbolja zaštita. 

Na osnovu iskustava iz pandemije, SZO, države članice i partneri preduzeli su niz koraka kako bi poboljšali sprečavanje, pripremu i odgovor na pandemije.

Najvažniji pomaci

• U maju 2025. usvojen je Sporazum o pandemijama SZO, koji predviđa sveobuhvatan pristup prevenciji i reagovanju na pandemije, uz cilj da poboljša i globalnu zdravstvenu bezbednost i jednak pristup zdravstvenoj zaštiti.
• Izmenjena su Međunarodna zdravstvena pravila (International Health Regulations – IHR) kako bi se ojačali kapaciteti država za reagovanje na zdravstvene krize; izmene su stupile na snagu u septembru 2025.
• Pandemijski fond, koji su osnovali SZO i Svetska banka, obezbedio je više od 1,2 milijarde dolara bespovratnih sredstava u prve tri faze finansiranja. Ta sredstva pomogla su pokretanje dodatnih ulaganja od oko 11 milijardi dolara u 98 zemalja – za nadzor nad zaraznim bolestima, laboratorijske mreže, obuku zdravstvenih radnika i bolju koordinaciju institucija.
• SZO je unapredila sistem Epidemic Intelligence from Open Sources (EIOS), koji koristi veštačku inteligenciju za praćenje informacija o novim zaraznim pretnjama i pomaže više od 110 zemalja da ih ranije otkriju.
• Kapaciteti za genomsko sekvenciranje (analizu genetskog materijala virusa radi praćenja mutacija) značajno su prošireni. Više od 110 zemalja sada bolje prati patogene koji mogu izazvati epidemije ili pandemije.
• Globalni mehanizam WHO BioHub omogućava bezbedno deljenje uzoraka virusa između laboratorija širom sveta radi istraživanja i razvoja vakcina i terapija.
• Pokrenute su inicijative za lokalnu proizvodnju vakcina, dijagnostike i terapija, uključujući centar za prenos mRNA tehnologije u Kejptaunu i njegov trening-centar u Seulu.
• U Francuskoj je osnovana Akademija SZO, koja će kroz obuke i simulacije pomagati državama da se bolje pripreme za zdravstvene krize.
• U saradnji sa Republikom Korejom formiran je Globalni centar za obuku u bioproizvodnji, koji jača kapacitete za proizvodnju vakcina i bioloških lekova.
• Godine 2023. osnovan je Globalni korpus za hitne zdravstvene situacije, mreža stručnjaka koji mogu brzo da pomognu državama tokom epidemija ili drugih zdravstvenih kriza.
• Program Univerzalnog pregleda zdravstvene spremnosti pomaže državama da prepoznaju slabosti u sistemu i unaprede odgovornost i pripremljenost.

Postojeći sistemi koji i dalje jačaju spremnost

Pored novih inicijativa, nastavljeni su i programi koji su postojali i pre pandemije:

• 121 zemlja danas ima nacionalne agencije za javno zdravlje koje koordiniraju pripremu i odgovor na zdravstvene krize.
• 195 država redovno podnosi izveštaje o primeni međunarodnih zdravstvenih pravila.
• Globalni sistem za nadzor i odgovor na grip (GISRS) svake godine analizira više od 12 miliona uzoraka kako bi se pratila evolucija virusa gripa i ažurirale sezonske vakcine.
• U okviru okvira za pripremu za pandemijski grip, SZO je potpisala nove sporazume sa proizvođačima, čime je obezbeđen pristup antivirusnim lekovima, dijagnostici, špricevima i više od 900 miliona doza vakcina za buduće pandemije gripa.

Sve ove aktivnosti pokazuju snažnu globalnu posvećenost saradnji između država, sektora i međunarodnih organizacija.

Primeri napretka u borbi protiv epidemija

Napredak se vidi i u reagovanju na nedavne epidemije.

Bolesti poput ebole, za koje pre desetak godina nije bilo vakcina niti brzih dijagnostičkih testova, danas se mnogo efikasnije kontrolišu. Nedavni talasi ebole u Demokratskoj Republici Kongo i epidemije marburga u Ruandi, Tanzaniji i Etiopiji suzbijeni su znatno brže nego ranije, uz manje širenje i nižu smrtnost.

U tim slučajevima ključnu ulogu imale su nacionalne zdravstvene institucije, uz podršku SZO.

Napredak i dalje nije stabilan

Poslednjih godina globalno zdravlje suočava se sa velikim izazovima. Finansiranje zdravstvenih sistema u mnogim zemljama preusmerava se ka odbrani i bezbednosti, što može ugroziti kapacitete koji su izgrađeni tokom pandemije kovida.

Stručnjaci upozoravaju da je takav pristup kratkovid, jer pandemije predstavljaju i ozbiljnu pretnju nacionalnoj bezbednosti.

Ulaganje u pripremu za pandemije znači:

• spašavanje života
• zaštitu ekonomije
• stabilnost društva

Poziv na akciju

SZO poziva vlade, međunarodne organizacije i sve partnere da ne smanjuju napore u pripremi i prevenciji pandemija.

Patogeni – mikroorganizmi koji izazivaju bolesti – ne poznaju državne granice. Nijedna zemlja ne može sama sprečiti ili kontrolisati pandemiju.

Zbog toga je globalna zdravstvena bezbednost moguća samo uz saradnju država, institucija i regiona.

SZO poručuje da će nastaviti da pomaže državama da unaprede pripremljenost, ubrzaju inovacije i ojačaju međunarodnu solidarnost.

Priprema za pandemije zahteva stalnu budnost. A najbolje vreme za pripremu je – pre nego što sledeća pandemija počne.

Izvor: who.int/zdravlje.kurir.rs

Imunološki mehanizam iza retkih krvnih ugrušaka nakon Kovida: Naučnici objasnili zašto se ovaj fenomen javlja