Mentalni poremećaji povećavaju rizik od infarkta: Analiza na 22 miliona ljudi otkriva vezu između srca i mozga
Odeljenje za medicinu Univerziteta u Kalgariju sprovelo je analizu u kojoj je uporedilo nekoliko kliničkih mentalnih poremećaja sa rizikom od akutnog koronarnog sindroma, termina koji obuhvata srčani udar i hitne bolove u grudima usled smanjenog protoka krvi u srce. Depresivni poremećaj, anksiozni poremećaj, posttraumatski stresni poremećaj i poremećaj spavanja pokazali su povećan rizik u objedinjenim procenama, iako su dokazi o bilo kakvoj povezanosti bili krhki.
Ishemijska bolest srca je među najčešćim doprinosiocima smrtnosti i godinama života prilagođenim invaliditetu širom sveta, a lečenje kardiovaskularnih faktora rizika povezano je sa smanjenjem smrtnosti.
Pregled 25 studija otkriva moguću vezu između psihe i srca
Mentalni poremećaji mogu se preklapati sa tradicionalnim kardiovaskularnim faktorima rizika, uključujući hipertenziju, dijabetes, dislipidemiju i metabolički sindrom. Proinflamatorna stanja i pojačani fiziološki odgovori na akutne stresore smatraju se potencijalnim dodatnim faktorima rizika.
U studiji „Mentalni poremećaji kao faktor rizika za akutni koronarni sindrom“, objavljenoj u časopisu JAMA Psychiatry, istraživači su pretražili MEDLINE, Embase i PubMed za studije koje procenjuju mentalne poremećaje dijagnostikovane pre naknadnih događaja akutnog koronarnog sindroma.
Ispunjavanje uslova zahtevalo je opservacione ili randomizovane dizajne koji su merili povezanost sa akutnim koronarnim sindromom kroz incidentne događaje i mere efekata, uključujući odnose rizika, odnose šansi, odnose opasnosti ili prilagođene veličine efekata. Uključivanje je takođe zahtevalo kliničke mentalne poremećaje definisane korišćenjem kriterijuma DSM-a ili Međunarodne klasifikacije bolesti.
Od 3.616 početno identifikovanih studija, 25 članaka u punom tekstu ispunilo je kriterijume za uključivanje sa 22.048.504 učesnika srednje starosti (IQR) 48,0 (34,5–56,1) godina, sa 9.028.607 (40,9 odsto) žena i 13.019.897 muškaraca (59,1 odsto). Od uključenih učesnika, 2.853.773 (12,9 odsto) je dijagnostikovano sa mentalnim poremećajem na početku, a 317.780 (1,4 odsto) je ispunilo kriterijume za incidentni AKS (akutni koronarni sindrom) događaj.
Signali rizika kod svih dijagnoza
Anksiozni poremećaji su bili povezani sa akutnim infarktom miokarda, odnos rizika 1,63, sa niskom sigurnošću. Depresivni poremećaj je bio povezan sa akutnim koronarnim sindromom, odnos rizika 1,40, sa veoma niskom sigurnošću.
Posttraumatski stresni poremećaj i poremećaji spavanja imali su najveće zbirne odnose rizika u analizama koje su ispunjavale uslove. Poremećaji spavanja bili su povezani sa akutnim koronarnim sindromom, odnos rizika 1,60, sa niskom sigurnošću. Posttraumatski stresni poremećaj bio je povezan sa akutnim infarktom miokarda, odnos rizika 2,73, sa umerenom sigurnošću.
Poremećaj spavanja može biti pokretač koronarne bolesti srca u oba stanja. Loš san je ranije bio povezan sa lošom glikemijskom kontrolom i povećanim oksidativnim stresom.
Bipolarni poremećaj nije dostigao statističku značajnost za akutni infarkt miokarda, sa veoma niskom sigurnošću. Teška mentalna bolest nije bila značajno povezana sa ponovnim infarktom. Poremećaj upotrebe supstanci je bio povezan sa akutnim infarktom miokarda korišćenjem okvira odnosa šansi, OR 2,41, sa veoma niskom sigurnošću.
Psihotični poremećaji nisu dostigli statističku značajnost za akutni infarkt miokarda, ali sa nestabilnim intervalom poverenja (CI) u rasponu od 0,01 do 178,30, što ukazuje na nejasan ishod podataka, a ne na odsustvo povezanosti. Studija takođe izveštava da je P vrednost ovog nalaza 0,06 u jednom odeljku i 0,95 u drugom, što ga čini dodatno nejasnim.
Izvor: medicalxpress.com/Zdravlje.Kurir.rs
Srčani udar ili srčana slabost, kako da prepoznate razliku i šta je alarm za odlazak lekaru?
