Vitamin D i demencija: Unos u srednjim godinama čuva pamćenje u starosti
Novo istraživanje sugeriše da ljudi sa višim nivoima vitamina D u srednjim godinama imaju manju akumulaciju tau proteina u mozgu, koji se dovodi u vezu sa razvojem demencije. Studija, objavljena u časopisu Neurology Open Access, pokazuje da vitamin D može da igra važnu ulogu u prevenciji ili usporavanju promena vezanih za Alchajmerovu bolest.
Zaštitni efekti vitamina D
Za potrebe istraživanja, naučnici su pratili oko 800 odraslih osoba bez demencije, sa prosečnom starošću od 39 godina na početku studije. Nakon 16 godina, kada su učesnici bili u srednjim pedesetim, urađeno je PET skeniranje mozga kako bi se izmerila akumulacija tau i beta-amiloidnih proteina. Rezultati su pokazali da su oni sa višim nivoima vitamina D imali manje tau proteina, uključujući delove mozga gde se ovaj protein prvo taloži kod osoba koje razvijaju demenciju.
- Vitamin D ima zaštitni efekat jer smanjuje upale u mozgu, deluje antioksidativno i sprečava nakupljanje abnormalnog tau proteina - kaže dr Emer Mekgrat, vanredni profesor medicine na Univerzitetu u Golveju i konsultant neurolog u Univerzitetskoj bolnici u Golveju, Irsku.
Studija je takođe pokazala da veza između višeg nivoa vitamina D i manjeg nakupljanja tau proteina ostaje snažna i kada se uzmu u obzir faktori poput pola, starosti, perioda između merenja i zdravlja učesnika. Ipak, nisu primećene značajne promene u akumulaciji beta-amiloidnih proteina, a razlog može da bude to što tau proteini počinju da se nakupljaju ranije kod razvoja demencije.
Ograničenja studije uključuju to što su učesnici pretežno belci, što se posmatrao nivo vitamina D u jednom trenutku, kao i mali broj osoba koje su uzimale suplemente. Rezultati ne mogu direktno da dokažu preventivno dejstvo na demenciju, ali ukazuju na to da nedostatak vitamina D može da bude jedan od faktora rizika.
Kako održavati optimalan nivo vitamina D?
Većini ljudi nije potrebna suplementacija. Dr Helen Lavrecki, geriatrijski psihijatar sa Univerziteta u Los Anđelesu, preporučuje kombinaciju bezbednog izlaganja suncu i unosa hrane bogate vitaminom D, poput masne ribe (losos, pastrmka, skuša), jaja, ulja iz jetre bakalara i obogaćenih namirnica. Samo 10–30 minuta podnevnog sunca dva puta nedeljno može da bude dovoljno. Oni sa tamnijom kožom, osobe koje retko izlaze napolje ili žive u hladnijim krajevima, mogu razmotriti dodatak vitamina D3 u malim dozama (600–800 IJ), u dogovoru sa lekarom.
Iako se testiranje ne radi rutinski kod svih, u praksi je česta suprotna pojava - mnogi vitamin D uzimaju na svoju ruku, bez prethodne provere nivoa u krvi. Testiranje savetuje osobama sa visokim rizikom od deficita - starijima od 65 godina, gojaznima, osobama sa osteoporozom ili onima koji se malo izlažu suncu. Žene bi trebalo da provere nivo vitamina D u menopauzi, jer pad estrogena utiče na gustinu kostiju.
- Iako još uvek ne znamo koliko povećanje vitamina D zaista smanjuje rizik od demencije, naši rezultati sugerišu da nizak nivo vitamina D u srednjim godinama može da predstavlja faktor na koji se može uticati u cilju prevencije bolesti kasnije u životu - zaključuje dr Mekgrat.
Izvor: everydayhealth.com/Zdravlje.Kurir.rs
15 faktora rizika za ranu demenciju - alkoholizam, depresija i nedostatak vitamina D - među prvima na listi
