Akademik Milovan Bojić laureat Svetosavske povelje: Nagradu posvetio Institutu „Dedinje”

U kripti Hrama Svetog Save u Beogradu, u sredu 08. aprila, u prisustvu brojnih zvanica iz javnog, kulturnog i medicinskog života, akademiku prof. dr Milovanu Bojiću svečano je uručena Svetosavska povelja, jedno od najznačajnijih priznanja Srpskog prosvjetnog i kulturnog društva „Prosvjeta“.

– Nosilac ovogodišnje svetosavske Prosvjetine povelje je jedan od njih – akademik, prof. dr Milovan Bojić. Kod njega u srećnoj harmoniji obitavaju čovek, humanista i profesionalac u svom poslu. On je uspeo povezati evropski racionalizam i istočnjačku intuiciju, a to potvrđuju rezultati Instituta „Dedinje“. Oni najbolje svedoče o njegovoj energiji, organizacionom daru i sposobnosti da stvara ustanove koje prevazilaze lokalne okvire. Imajući u vidu stvaranje institucija, način rada i unutrašnju organizaciju, moglo bi se reći da je prof. Bojić začetnik nove naučne discipline kod nas - menadžment u zdravstvu. O tome govore rezultati „Dedinja“, sada prepoznatljive evropske kuće. Njegov životni moto je „pomozi čoveku u nevolji”, a kako i sam kaže u svojoj knjizi „Nije bilo uzaludo“: „Glavni smisao mog postojanja je da se čoveku pomogne u muci i nevolji, da ga učinim srećnim koliko je to moguće“ – zaključio je prof. Mučibabić.

U nastavku svečanosti, akademik prof. dr Milovan Bojić govorio je o značaju priznanja koje nosi ime Svetog Save i o odgovornosti koju takva počast sa sobom nosi.

– Ukazana mi je velika čast da postanem laureat Svetosavske povelje i odmah kažem – otvorila mi se dilema da li sam ja dostojan ovako visokog priznanja, pre svega, polazeći od koga nagrada dolazi i ko je do sada dobio. „Prosvjeta” je 124 godine pod ovim našim kišnim nebom u prvoj zoni odbrane srpskih nacionalnih interesa, identiteta, našega jezika, pisma, kulturne, duhovne i stvaralačke kulture. Ali istovremeno, ona je, pogotovo od razvalina bivše Jugoslavije, uveliko obnovila svoju plemenitu misiju – kazao je tokom obraćanja akademik prof. dr Bojić.

Jedan od najemotivnijih delova njegovog obraćanja bio je onaj u kojem je priznanje posvetio Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, njegovim lekarima, sestrama, tehničarima i svim zaposlenima koji svakodnevno učestvuju u borbi za ljudski život.

– Zato ja ovo priznanje posvećujem mom Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, onom zlatnom srpskom brendu koji je obojio svetsku medicinu, čiji su timovi sinoć celu noć radili transplantaciju srca jednom mladom čoveku, kojem smo opet jedini mi mogli da ugradimo pre tri godine totalno veštačko srce. Oni se i danas ne odmaraju jer, koliko čujem, ako Bog da, a daće, biće i nova transplantacija. Te ljude ćemo vraćati porodici, društvu, državi, ekonomiji, odbrani zemlje, novom životu. Ima li veće i uzvišenije misije od te? – poručio je prof. Bojić.

Priznanje kao potvrda rada ustanove

On je naglasio da priznanje ne doživljava kao ličnu nagradu, već kao potvrdu rada ustanove koju vodi i poverenja koje je Institut godinama gradio kod pacijenata, upravo kroz posvećenost i stalnu dostupnost čoveku u nevolji.

– Ako je već ova nagrada dodeljena, ona je zahvalnost onima koji su prepoznali ono u čemu smo mi na Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ bili prepoznati, pre svega, od strane naših pacijenata. Zato posebno hvala našim medicinskim sestrama i tehničarima koji kao niko na svetu vode računa o brizi, pažnji, ljubavi i odanosti prema našim pacijentima. Juče mi je jedan čovek rekao, a vidim ga i danas ovde u publici: „Bio sam kod vas i često pomislim da se uštinem, da proverim da li je ovakav odnos prema pacijentima uopšte moguć u stvarnom svetu.“ Meni je uvek u životu pacijent bio u centru zbivanja. On je svetinja zbog koje postoji naša profesija, te brigom za njega pokazujemo da smo profesiju pravilno odabrali i da ćemo je neprestano usavršavati – dodao je akademik Bojić. 

Izvor: ikvbd.org/zdravlje.kurir.rs

Prof. dr Bojić: Institut Dedinje uvodi rad i vikendom da ne bi bilo liste čekanja