Lek za pritisak pokazao neočekivano dejstvo protiv opasne bakterije: Naučnici otkrili novi pristup lečenju
Bakterije otporne na antibiotike predstavljaju jedan od najvećih izazova savremene medicine, a među njima se posebno izdvaja MRSA, vrsta stafilokoke koja može da preživi delovanje mnogih uobičajenih lekova. Ova bakterija više nije vezana samo za bolnice, već se širi i u populaciji, izazivajući infekcije kože, upalu pluća, pa čak i ozbiljne infekcije krvi.
Novo istraživanje objavljeno u časopisu Nature Communications ukazuje na neočekivano rešenje. Naučnici su otkrili da kandesartan, lek iz grupe blokatora angiotenzinskih receptora koji se rutinski koristi za snižavanje krvnog pritiska može imati i antibakterijsko dejstvo, što otvara mogućnost bržeg i jeftinijeg razvoja terapija.
- MRSA može da izazove različite infekcije i opstaje čak i kada se primenjuju antibiotici, što lečenje čini izuzetno teškim - objašnjava profesor medicine dr Elefterios Milonakis. Kako dodaje, razvoj novih antibiotika traje dugo i izuzetno je skup, zbog čega se sve više istražuje mogućnost da se već postojeći lekovi koriste u nove svrhe.
Kako MRSA izmiče terapiji?
Jedan od razloga zbog kojih je MRSA toliko otporna jeste njena sposobnost da stvara biofilm, zaštitni sloj koji bakterijama omogućava da se "sakriju" od antibiotika i imunog sistema. Zbog toga se infekcije teže leče i češće vraćaju.
Umesto razvoja potpuno novih lekova, istraživači su se fokusirali na drugačiji pristup, pokušali su da oslabe bakterije tako što će uticati na njihovu ćelijsku membranu, ključnu za opstanak. Kao potencijalno rešenje izdvojio se kandesartan cileksetil, lek koji se već dugo koristi u terapiji povišenog pritiska.
- U laboratorijskim uslovima pokazano je da ovaj lek može da ošteti ćelijsku membranu bakterije, poremeti njene osnovne funkcije i uspori njen rast. Takođe, smanjuje sposobnost stvaranja biofilma, što je posebno važno jer upravo taj mehanizam čini MRSA infekcije upornim i teškim za lečenje - navodi dr Milonakis.
Iako su rezultati za sada dobijeni u laboratoriji, činjenica da je reč o leku čija je bezbednost već dobro poznata otvara mogućnost da se u novoj ulozi primeni znatno brže nego što je to slučaj sa razvojem potpuno novih antibiotika.
Izvor: Scitechdaily.com/Zdravlje.kurir.rs
