Lupus napada više organa: Stručnjaci ukazuju na nejednak pristup inovativnim terapijama u Srbiji zbog administrativnih prepreka
Međunarodni dan lupusa obeležen je panel diskusijom i okruglim stolom posvećenim inovativnim terapijama, izazovima lečenja i novinama u zdravstvenom sistemu, o kojima su govorili vodeći stručnjaci iz reumatologije i drugih oblasti medicine.
Sistemski eritemski lupus (SEL) je hronična autoimunska bolest koja može da napadne različite organe, a naročito kožu, zglobove, ćelije krvi, pluća, bubrege i mozak.
U Srbiji od sistemskog eritemskog lupusa (SLE) boluje oko 3.000 građana. Početak bolesti između 16. i 55. godine života ima 65 odsto obolelih, od kojih su 90 odsto žene. Pre 16. godine oboleva 20 odsto, a posle 55. godine 15 odsto bolesnika i u tim godinama žene dva puta češće obolevaju. SEL kod muškaraca obično ima težu formu.
Simptomi
- bolni i/ili otečeni zglobovi
- neobjašnjena povišena temperatura
- osip na koži, najčešće na licu
- bol u grudnom košu pri dubokom disanju
- neuobičajeno opadanje kose
- bledi ili modri prsti pri izlaganju hladnoći ili stresu (Rejnoov fenomen)
- prekomerna osetljivost na izlaganje sunčevoj svetlosti (fotosenzitivnost)
- otoci potkolenica ili oko očiju
- ranice u ustima
- otečene limfne žlezde
- ekstremni zamor
Evropski projekat i preporuke za unapređenje lečenja
U lečenju lupusa učestvuju specijalisti više grana medicine, jer je reč o složenoj, retkoj bolesti koja zahteva ranu dijagnozu i savremeni pristup.
U Srbiji je terapija i dalje ograničena i uglavnom se zasniva na lekovima sa značajnim neželjenim efektima, često „pozajmljenim“ iz drugih terapijskih oblasti, poput kortikosteroida i imunosupresiva.
RFZO je odobrio i off-label terapiju mikofenolat mofetilom (CellCept), ali je njena dostupnost i dalje ograničena, dok je biološka terapija, koja se u Evropi već široko primenjuje, dostupna samo malom broju pacijenata.
U okviru projekta koji finansira Evropska unija, a sprovodi se uz podršku partnera, fokus je bio na retkim reumatskim bolestima poput sistemskog eritemskog lupusa, Sjogrenovog sindroma i sistemske skleroze, uz izradu preporuka za unapređenje položaja pacijenata i zdravstvenog sistema.
- Trenutno imamo 55 pacijenata na biološkoj terapiji, što je porast u odnosu na prethodnu godinu. Nastavljamo da radimo na većoj dostupnosti terapija širom Srbije, uključujući off-label i biološke lekove, kao i na unapređenju rehabilitacije, pristupačnosti zdravstvenih ustanova i prava pacijenata u radnom pravu kroz kolektivne ugovore. Takođe, predlažemo proširenje prava na besplatnu stomatološku zaštitu i jačanje sistemske podrške obolelima od retkih bolesti - rekao je Marko Mladenović iz ORS-a.
Inovativne terapije i potreba za sistemskim finansiranjem u zdravstvu
Na skupu je istaknuta važnost aktivnijeg uključivanja udruženja pacijenata u procese odlučivanja u zdravstvu, uz poseban fokus na inovativne terapije i sistemske izazove u njihovoj dostupnosti.
- Nažalost, Srbija je među poslednjima u Evropi po dostupnosti inovativnih lekova, pre svega zbog nepostojanja sistemskog finansiranja njihovog ulaska na listu. Svaki napredak se ostvaruje parcijalno, bez jasno definisanog budžeta i prioriteta. Posledica su lošiji zdravstveni ishodi i sporiji razvoj sistema, iako su svi akteri saglasni da je veće ulaganje u inovativne terapije neophodno. Bez sistemskog rešenja, nećemo moći da pratimo savremene medicinske trendove i poboljšamo ishode lečenja - istakao je dr Bojan Trkulja, direktor Udruženja inovativnih proizvodjača lekova- INOVIA.
Ukazano je na administrativne prepreke i neujednačenu praksu u zdravstvenim ustanovama, zbog čega inovativne terapije i lekovi za lupus nisu jednako dostupni svim pacijentima u Srbiji, iako troškovi mogu biti refundirani od strane RFZO-a.
- Zbog administrativnih prepreka i neodgovornosti pojedinih ustanova, ovi lekovi ne stižu do svih pacijenata u Srbiji, čime se stvara nejednak pristup terapiji. Iako fond refundira troškove za off-label i terapije po članu 9, mnoge ustanove to ne koriste u potpunosti. Posebno je važno da odgovornost bude ravnomerno raspoređena, kako pacijenti van Beograda ne bi bili diskriminisani u pristupu lečenju - navela je prim. dr Mirjana Lapčević, predsednica Udruženja pacijenata obolelih od reumatskih bolesti Srbije- ORS.
Efikasnost i bezbednost biološke terapije
U Srbiji je 2024. godine registrovan biološki lek anifrolumab za lečenje pacijenata sa SEL. Zahtev za stavljanje na listu lekova koji se izdaju na teret RFZO predat je 19. juna 2024. godine, ali do danas nije na listi. RFZO je po tački 9 omogućio da se u Republici Srbiji leči 55 pacijenata obolelih od SEL, što je 1,8 odsto, dakle i dalje ograničeno dostupno obolelima od SEL.
U tom kontekstu, iz Instituta za reumatologiju ističu dosadašnja iskustva u primeni biološke terapije kod pacijenata sa lupusom.
Institut za reumatologiju, kao vodeća ustanova u lečenju retkih reumatskih bolesti u Srbiji, ima ključnu ulogu u dijagnostici, lečenju i edukaciji kadrova, uz primenu savremenih terapijskih pristupa kod pacijenata sa lupusom. Kao ustanova koja ima dugu tradiciju u lečenju retkih reumatskih bolesti i predstavlja centar koji obezbeđuje edukaciju kadrova i zbrinjavanje najvećeg broja ovih pacijenata.
- Iako postoje ograničenja, posebno u dostupnosti inovativnih terapija, rezultati primene bioloških lekova kod pacijenata sa lupusom u poslednje dve godine primene terapije kod 26 pacijenata sa lupusom pokazale su efikasnost i bezbednost, uz napomenu da ona nije "čarobno rešenje“, već deo standardnog terapijskog pristupa. Inovativna terapija se trenutno primenjuje isključivo u bolničkim uslovima, dok se u budućnosti očekuju dostupniji oblici lečenja za pacijente- navela je dr sci med. Maja Zlatanović, internista, reumatolog sa Instituta za reumatologiju Srbije.
Zašto lupus češće pogađa žene? Reumatolog otkriva kako da na vreme prepoznate bolest sa hiljadu lica
