Šta zajedničko imaju grickalice i dečji izlivi besa? Novo istraživanje ukazuje na moguću vezu
Predškolski uzrast je period intenzivnog razvoja mozga, ali i vreme kada se formiraju prehrambene navike koje često ostaju prisutne tokom celog života. Novo kanadsko istraživanje pokazalo je da bi ono što deca jedu u tom uzrastu moglo da bude povezano ne samo sa njihovim fizičkim zdravljem, već i sa ponašanjem i emocionalnim razvojem.
Istraživanje koje je predvodio Univerzitet u Torontu, a objavljeno je u časopisu JAMA Network Open, pokazalo je da je veći unos ultra-prerađene hrane povezan sa češćim emocionalnim i bihejvioralnim problemima kod dece nekoliko godina kasnije.
Naučnici su analizirali podatke više od 2.000 dece uključene u dugoročno kanadsko istraživanje CHILD Cohort Study. Kada su deca imala tri godine, prikupljeni su podaci o njihovoj ishrani, a sa pet godina procenjivano je njihovo emocionalno stanje i ponašanje pomoću standardizovanog upitnika koji se koristi u proceni dečjeg razvoja.
Rezultati su pokazali da je svaki porast od 10 odsto kalorija iz ultraprerađene hrane bio povezan sa većim brojem emocionalnih i tegoba vezanih za ponašanje. Među njima su anksioznost, plašljivost, agresivnost, hiperaktivnost i druge teškoće u ponašanju.
Koje grickalice su najproblematičnije?
Ultra-prerađena hrana obuhvata industrijski proizvedene proizvode sa velikim brojem aditiva i sastojaka koji se uglavnom ne koriste u kućnoj pripremi hrane. U ovu grupu spadaju zaslađeni i veštački zaslađeni napici, grickalice, gotova jela i druga hrana spremna za konzumaciju ili podgrevanje.
Pojedine kategorije bile su izraženije povezane sa problemima u ponašanju od drugih. Najjača povezanost uočena je kod zaslađenih napitaka, pića sa veštačkim zaslađivačima i gotovih obroka poput pomfrita ili industrijski pripremljenih testenina sa sirom.
Obrnuta strategija
Istraživači su zatim analizirali šta bi se dogodilo kada bi deo ultra-prerađene hrane bio zamenjen manje prerađenim namirnicama. Modeli su pokazali da bi zamena svega 10 odsto energetskog unosa voćem, povrćem i drugim minimalno prerađenim namirnicama mogla da bude povezana sa boljim rezultatima na testovima ponašanja.
Autori naglašavaju da rezultati ne dokazuju da ultra-prerađena hrana direktno izaziva probleme u ponašanju, ali ukazuju na vezu koja zaslužuje dodatna istraživanja. Dodaju i da male promene u svakodnevnoj ishrani, poput zamene zaslađenih napitaka vodom ili češćeg uključivanja voća i povrća u obroke, mogu da budu korak ka zdravijem razvoju dece.
Izvor: Scitechdaily.com/Zdravlje.kurir.rs
