Šuga potvrđena u Gornjem Milanovcu: Nije sramota i ne pogađa samo one koji ne vode računa o higijeni

Šuga (skabijes) je zarazno kožno oboljenje koje je posledica delovanja sitnog parazita koji se zove šugarac (Sarcoptes scabiei). Ovaj parazit se ukopava i polaže jaja u površinski sloj kože, zbog čega dolazi do jake reakcije organizma i, pre svega, veoma neprijatnog svraba koji remeti život zaražene osobe. Šuga je potvrđena kod jednog pacijenta u vrtiću u Gornjem Milanovcu. Lekari navode da je šuga veoma zarazna bolest, koja se lako prenosi, ali ne, na primer, običnim rukovanjem. Ovo je oboljenje koje je najčešće u kolektivima, ali može da ga dobije svako. Nije u pitanju bolest osoba koje ne vode dovoljno računa o ličnoj higijeni.

- A to što su našli jedan slučaj, nije ništa. Toga ima mnogo više, ali se o tome ne priča. To se lako izleči. Šuga ne može da se prenese tako lako. Ne može normalnim kratkotrajnim pozdravom, niti onim kao kad smo bili deca, pa kažemo „šuga“ kad pipnemo nekog. Mora da postoji duži kontakt. Deca su u stalnom kontaktu. Ali šugarac, odnosno ženka tog parazita, ne može dugo da opstane u spoljnoj sredini, već mora da živi na našoj koži - kaže dr Milićević. 

Šuga se prenosi posle dužeg kontakta sa zaraženom osobom, na primer u kolektivima kao što su škole i vrtići. Doktor objašnjava da parazit koji izaziva šugu ne može dugo da opstane u spoljnoj sredini.

- Ali na garderobi može, čak i 72 sata, tako da savetujemo kad god lečimo šugu da se pere posteljina, jastuci, garderoba. Da se drži 72 sata, recimo, na terasi, pa posle toga da se opere i da se ispegla. Sve bi trebalo da se dezinfikuje. Inkubacija traje nekada četiri do šest nedelja. To je isto rizik. Teoretski, ako jedna osoba dobije šugu, moraju da se leče svi ukućani. Terapija je kratka, postoje obične masti i kreme koje se namažu uveče i posle nekih nedelju dana šuga nestaje.

Nije sve što svrbi šuga

- Svaki svrab nije šuga. Svrab kod šuge je jako izražen, najviše se javlja tokom noći. Kod odraslih obično na pregibima tela, u genitalnom predelu. Retko na licu i obrazima. Međutim, kod dece, kod beba, može čak da se pojavi i na dlanovima i tabanima, na vratu i licu - objašnjava pedijatar.

Dr Milićević podvlači da svako crvenilo i svrab nisu šuga. To ne znači da osoba ima šugu. Lekar postavlja dijagnozu. Iako je šuga jedna od najstarijih bolesti, dijagnostika nije baš jednostavna.

- I pored boljih životnih uslova i higijene, šuga nije iskorenjena. Nije i verovatno nikad neće ni biti iskorenjena, jer šugu ne dobijaju samo ljudi koji žive u nekim lošim higijenskim uslovima. To može svako da dobije. Potpuno zdravo i čisto dete može da dobije šugu ako ga neko zarazi, a taj ko ga je zarazio možda i ne zna da ima šugu - naglašava dr Milićević i dodaje da jednom preležana šuga ne pruža trajan imunitet. Moguće je da se neko zarazi i više puta u životu.

Šuga (skabijes) se najčešće prenosi dugotrajnim, bliskim kontaktom kože sa kožom sa osobom koja je zaražena. Često se prenosi među članovima domaćinstva, partnerima i osobama koje dugo borave u bliskom fizičkom kontaktu.

Može se preneti i:

* seksualnim kontaktom, jer tokom odnosa postoji dugotrajan kontakt kože; kondom ne pruža potpunu zaštitu od šuge jer ne pokriva svu kožu koja može biti zahvaćena;
* deljenjem posteljine, peškira ili odeće, mada je kod uobičajene šuge ovaj način prenosa ređi;
* preko predmeta i nameštaja, znatno lakše kod tzv. krustozne (norveške) šuge, jer osoba tada može imati veliki broj grinja.

Lečenje šuge

Dobra vest je ipak da postoji efikasna terapija.

Stručnjaci naglašavaju da lečenje šuge treba započeti odmah. Primenjuje se neki od raspoloživih lekova za lokalnu primenu, prema uputu lekara. Uvek se maže cela koža, izuzev glave i vrata. Obavezno je pranje posteljine, peškira i veša nakon svakog nanošenja leka.

Izvor: Prva.rs\ zdravlje.kurir.rs

Šuga je bolest i čistih i prljavih ruku: Šta bi trebalo znati o ovom parazitskom oboljenju?