Operacija krajnika iliti medicinski tonzilektomija je najčešći operativni zahvat u otorinolaringologiji, a deca su najčešći pacijenti. Mnogi muku muče s krajnicima, pa i trećim, a operacija zna da donese i komplikacije, od potpuno bezopasnih, kakve su bol u ždrelu i ušima, preko izbijanja zuba do krvarenja, pa čak i smrti. Ovo potonje, srećom, izuzetno retko se događa.
Prof. dr Vladimir Kljajić, upravnik Klinike za otorinolaringologiju i hirurgiju glave i vrata UKC Vojvodine, objašnjava da iako je uvođenje novih tehnika i tehnologija, kao i usavršavanje anestezije smanjilo šansu za pojavu komplikacija, ipak se javljaju. Mogu nastati usled rada ORL specijaliste ili same anestezije, tokom ili nakon operacije. Ako je u pitanju poslednji slučaj, tu mogu biti rane ili kasne.
- Uvođenjem endotrahealne intubacije, to jest stavljanjem endotrahealnog tubusa u dušnik komplikacije su se smanjile sa 1:16.000 na 1:35.000 pacijenata. Poseban rizik su deca sa izraženim sindromom prekida disanja tokom sna - tzv. opstruktivna sleep apnea, jer može doći do razvoja plućnog edema (otoka) nekoliko sati nakon operacije - navodi prof. Kljajić i dodaje da rizik od edema imaju i deca s Daunovim sindromom i ona s kardiopulmonalnim manama.
Komplikacije kao posledica hirurškog rada:
- zadesno izbijanje zuba
- opekotine mekih tkiva
- bolno ždrelo
- bol u ušima
- povišena telesna temperatura
- dehidracija
- otok resice (uvule)
- delimična ili potpuna amputacija resice
- velofaringealna insuficijencija
- nemogućnost odvajanja gornjeg od srednjeg sprata ždrela
- nazofaringealna stenoza (suženje komunikacije između srednjeg i gornjeg sprata ždrela )
- atlantno-aksijalna subluksacija
- iščašenje zgloba između prvog i drugog vratnog pršljena
- infekcije
- povrede Eustahijeve tube
- postoperativna krvarenja
- smrtni ishod
Komplikacije kao posledica hirurškog rada mogu biti brojne (vidi okvir), a češće se dešavaju lekarima koji godišnje obave više od 200 operacija.
- Povrede zuba, pa i zadesno izbijanje mogu nastati dok anesteziolog intubira pacijenta ili tokom same operacije, a najčešće za vreme postavljanja otvarača za usta. Manje neprijatno je ako je reč o mlečnom, a ne stalnom zubu. Ne bude li zuba ili njegovog dela nakon operacije, mora se uraditi rendgenski snimak pluća da se vidi da nije došlo do aspiracije (zapadanja u donje disajne puteve - pluća) - objašnjava prof. Kljajić i dodaje da su moguće i zadesne opekotine pri upotrebi elektrokautera, lasera ili koblatora, te je preporuka da oči uvek budu prekrivene.
Pojedini autori, naglašava, u česte i uobičajene komplikacije ubrajaju i pojave koju većina ORL specijalista smatra za normalno stanje posle operacije - bolovi u ždrelu, bol u ušima i povišena telesna temperatura.
- Bol u ušima je stalni pratilac nakon operacije, a ukoliko duže traje i praćen je sekretom u srednjem uhu, treba posumnjati na oštećenje Eustahijeve tube. Povišena temperatura može da traje prvih 18 do 36 časova posle operacije, a razlog može biti anestetik, stres, smanjen unos tečnosti i prolazna bakterijemija - ističe prof. Kljajić, pa dodaje:
- Velofaringealna insuficijencija, tj. nepotpuno odvajanje gornjeg od srednjeg sprata ždrela, može biti privremena - od nekoliko nedelja do nekoliko meseci, i trajna - kad je nepce suviše kratko i zahteva hiruršku korekciju. Kliničkim pregledom se konstatuje hipernazalnost - govor kroz nos iliti unjkav glas, a nekad javlja i vraćanje hrane kroz nos, naročito tečne.
Izuzetno retka i teška komplikacija je stenoza nazofarinksa (suženje otvore između srednjeg sprata ždrela i gornjeg sprata ždrela), koja nastaje kod dece kojoj je u u istom aktu načinjena adenoidektomija (uklanjanje trećeg krajnika) i tonzilektomija.
Uzroci smrtnog ishoda:
- krvarenje 54,2%
- hipoksija (manjak kiseonika) 18,1%
- primena analgetika sa sedativnim dejstvom 16,7%
- nepoznati razlog 6,9%
- infekcija 4,2%
- Fibrozno tkivo zahvata meko nepce, zadnji zid ždrela i nepčane lukove, a te stenoze su teške za rešavanje. Nekoliko je tehnika koje često ne daju odgovarajuće rezultate - kaže profesor i dodaje da 10 odsto pacijenata s Daunovim sindromom ima slabost atlantno-aksijalnog zgloba, koji omogućava okretanje glave, i postoji mogućnost da dođe do iščašenja zgloba (subluksacije) kad se glava postavi u položaj za operaciju.
S krvarenjem je upoznat svaki ORL specijalista koji se bavi ovom hirurgijom, a može nastati tokom operacije i posle nje. Postoperativno može biti primarno - u prvih 24 sata, ili sekundarno, koje se obično javlja od drugog do desetog dana, izuzetno retko kasnije.
- Intraoperativno krvarenje je najčešće tokom vađenja trećeg krajnika. Ozbiljna krvarenja mogu se javiti i tokom tonzilektomije ako dođe do povrede karotidne arterije, a često mogu da se završe i smrtnim ishodom - ističe prof. Kljajić.
Primarna postoperativna krvarenja daleko su ređa u odnosu na sekundarna, koja se javljaju 89,6 odsto slučajeva svih krvarenja.
- Zbrinjavanje primarnih krvarenja podrazumeva uvod deteta u opštu anesteziju, a anesteziolog mora da računa da pacijent ima krvi u želucu. Ovo je izuzetno bitno da ne bi došlo do aspiracije povraćanih masa - naglašava prof. Kljajić i zaključuje:
- Do smrtnog ishoda nakon operacije, na svu sreću, dolazi retko. Sredinom prošlog veka smrtnost je bila 1:10.000 operisanih, a početkom ovog 1 :27.000. Krvarenje je uzrok u više od polovine slučajeva.
Kurir/Jelena S. Spasić
NE PROPUSTITE
