Za većinu roditelja tinejdžersko doba je noćna mora. Deca koja su do juče bila poslušna, otvorena za komunikaciju i sigurna u sebe, sada se odjednom povlače, postaju nesigurna, osećaju se anksiozno, nevoljeno i neprihvaćeno iako se odraslima iz njihove okoline čini da za to nema razloga.
Otvorene žalbe roditeljima izostaju pa oni sami tek na osnovu promene ponašanja tinejdžera shvate da nešto nije u redu.
- Generalno, roditelji u neko doba primete da im se dete izmenilo, odnosno da je postalo osetljivije i nesigurnije u sebe i svoje rezultate. Neka deca, koja imaju dobro razvijene odnose sa roditeljima, požaliće se na konkretne neprijatne događaje. Zato je od najveće važnosti da deca imaju puno poverenje u svoje roditelje ili bar jednog roditelja - ističe Zorica Zarić, specijalni pedagog – defektolog i psihološki savetnik.
Ovaj problem neće proči sam od sebe i ne treba ga shvatiti kao prolaznu fazu i ostaviti dete da ga rešava samostalno, pošto se samo može uvećati. Ukoliko dete oseti da se ne uklapa u željenu vršnjačku grupu, može se okrenuti grupama dece koja su sklona asocijalnom ponašanju, ili onima koji eksperimentišu sa psihoaktivnim supstancama, već od osnovne škole. Ako dođe do ove faze, problem postaje mnogo kompleksniji za rešavanje.
Šta roditelji mogu preduzeti?
Na prvom mestu važno je dopreti do deteta ukoliko je zatvoreno i definisati problem. Sa tinejdžerom treba povremeno analizirati ponašanje ljudi kao i motive vršnjaka koji ne moraju uvek da budu ispravni, a često vode u konflikte. Potrebno je učiti dete kako da ponašanje ljudi gleda iz različitih uglova i da dobro razume njihove motive.
- Zatim dete treba učiti kako da konflikte rešava na najbezbolniji i socijalno najprihvatljiviji način. Bežanje od konflikta gotovo nikada nije rešenje, već pre vodi izolaciji deteta ili njegovom nepoštovanju u grupi. Ne treba dete kritikovati što se ne uklapa u grupu, niti insistirati na uklapanju. Iako dete ima potrebu da se uklapa, treba da prihvati da to trenutno ne ide bez problema. Dalje, problemi su jednostavno sastavni deo života.Takođe, treba raditi na podizanju samopouzdanja kroz razvijanja različitih veština, postavljanje ciljeva i njihovo ispunjavanje. Ovo je posebno važan zadatak kojim dete stiče određene veštine važne za ceo život - kaže naša sagovornica.
Negativan uticaj društvenih mreža na socijalizaciju
Današnja deca mnogo više vremna provode ispred ekrana i komunikacija sa vršnjacima uglavnom se odvija na taj način. Stoga ih teba razumeti jer nemaju toliko prilike da vežbaju održavanje privatnih.
Naročito je interesantno to što su društvene mreže mladima donele mnoštvo kontakata, ali su te veze suštinski pseudo socijalne. Putem društvenih mreža se ne odvija prava socijalizacija ličnosti i to ne treba nikada zaboraviti. Da bi se dete adekvatno socijalno razvijalo, neophodno je da bude u neposrednom kontaktu sa svojim vršnjacima. Veštine komunikacije i kreiranje prijateljskih odnosa se razvijaju isključivo kroz neposrednu komunikaciju i jasno izražavanje sopstvenih misli, stavova, želja.
- Da bi se tinejdžeri povezivali adekvatno sa vršnjacima neophodno je da se sa njima viđaju i mimo škole, kroz druženja u grupi. Zato je neophodno ograničavati vreme provedeno ispred različitih ekrana i stimulisati dete da se uključuje u različite aktivnosti van kuće i da se druži sa vršnjacima. Ukoliko je problem sa uklapanjem deteta u grupu veoma izražen ili udružen sa strahovima i fobijama, neophodno je potražiti stručnu pomoć - zaključuje Zarić.
(kurir.rs/zoricazaric.com)
NE PROPUSTITE
