Iako je uvreženo mišljenje da deca visinu nasleđuju od roditelja, i da na nju nemaju mnogo uticaja spoljni faktori, profesor Beri Bogin, biološki antropolog sa Univerziteta Lafboro iz Velike Britanije tvrdi da je emotivno dobrostanje mladih od ključnog značaja za sprečavanje zastoja u rastu.
Emotivni stres blokira hormone za rast
- Nedostatak ljubavi od najbližih, kao i nepostojanje nade u bolju budućnost izaziva toksični emotivni stres koji može da naškodi telu, ali i da blokira hormone koji su potrebni za rast, odnosno visinu. Ljudskoj vrsti su potrebne snažne društvene i emocionalne veze, odnosno ljubav, kako bi pospešili rad svih bioloških fukcija, kao što su varenje hrane i ojačavanje imunog sistema, ali za podsticanje sveukupne sreće i pozitivnog stava prema životu, izjavio je Bogin, koji već pet decenija istražuje ljudski rast.
Najviši ljudi žive u zemljama gde vlada blagostanje
Prema njegovim istraživanjima, zemlje poput Gvatemale, gde vladaju neizvesnost, politička previranja i veliko nasilje, imaju neke od najnižih ljudi na svetu. Prosečan muški stanovnik Gvatemale je visok oko 163cm, dok žene u proseku rastu oko 149cm. Dok, sa druge strane, u Holandiji, zemlji sa jakim socijalnim programom gde ljudi imaju sigurnost u svoju budućnost, muškarci rastu oko 183 cm, a žene oko 169 cm.
- Ako nemate obezbeđeno zdravstveno osiguranje, finansijsku sigurnost i dostupno obrazovanje i stalno brinete za svoju budućnost, ne možete nečemu ni da se nadate, što vodi do hroničnog, toksičnog stresa i blokiranja rada hormona koji promovišu fizički razvoj, napominje profesor Bogin.
Deca rođena za vreme kriza i ratova su uvek bila nižeg rasta
Svoju teoriju, koja je objavljena u Žurnalu fiziološke antropologije, profesor Bogin istražio je na osnovu analize istorijskih podataka o visini ljudi u razdoblju od dva veka, od 1800 – 1990. godine, gde je uočio da su deca rođena tokom velikih ekonomskih kriza i ratova uvek bila nižeg rasta.
Izvor: Daily mail
NE PROPUSTITE
