Stručnjaci ga opisuju kao problem koje karakteriše izbegavanje određenih vrsta hrane, ograničeni unos u smislu ukupne količine pojedene hrane ili oboje. Ovaj ekstremni oblik restriktivne ishrane može imati loš uticaj na život i zdravlje ako se ne kontroliše. Može se javiti kod ljudi bilo koje težine i varira od osobe do osobe.
Ovaj problem često se javlja i kod dece
Ovaj redak poremećaj je čest kod dece, a problem nastaje kada ostane neprepoznat. U nekom trenutku, većina dece prolazi kroz fazu izbirljivosti u pogledu hrane. Ne žele da probaju nove stvari, odbijaju hranu koju su voleli i jedu samo nekoliko namirnica.
Ako se broj namirnica koje deca ne jedu poveća čak i nakon 6. godine, možda je reč o ARFID-u.
Za razliku od drugih poremećaja, oboleli od ARFID-a nemaju iskrivljenu sliku o sebi i svom telu ili želju da izgube težinu. Problem je često zasnovan na traumi, rezultat nekog ranog incidenta koji dovodi do toga da deca misle da bi im hrana mogla naštetiti.
Hrana se izbegava ili ograničava iz nekoliko različitih razloga, od kojih su najčešći:
Izbegavanje ili ograničavanje unosa na osnovu čula
Osoba može biti veoma osetljiva na ukus, teksturu, miris ili izgled određenih vrsta hrane. Neki takođe mogu da jedu hranu samo na određenoj temperaturi.
Briga o posledicama ishrane
Može biti uzrokovano uznemirujućim iskustvom sa hranom, kao što je gušenje, povraćanje ili jak bol u stomaku, koji može izazvati strah i anksioznost oko hrane. Takvo iskustvo ih navodi da izbegavaju određenu hranu ili teksturu hrane. Neki ljudi mogu imati opštu zabrinutost zbog posledica ishrane i ograničiti unos samo na „bezbednu“ hranu.
Nizak interes za jelo
U nekim slučajevima, osoba možda ne shvata da je gladna na isti način kao i drugi, ili njen apetit nije dobar. Za njih, jelo se može posmatrati kao nešto što se mora raditi, a ne kao nešto u čemu uživaju, što dovodi do toga da se bore da jedu dovoljno hrane.
Prenela: O.M.
(izvor: ordinacija.vecernji.hr/kurir.rs)
NE PROPUSTITE
