Nije poremećaj već različitost: Kako da prepoznate disleksiju kod vašeg deteta?

Primećujete da vaše dete ne razume ono što je pročitalo, često greši tokom čitanja i pisanja, stidi se da čita naglas ili teže oblikuje misli u rečenice? Disleksija se definiše kao različitost u načinu moždanog funkcionisanja, koja se ogleda u sticanju veština čitanja i pisanja. Važno je naglasiti da osobe s disleksijom imaju normane intelektualne sposobnosti, ali informacije obrađuju na drugačiji način.

• Predškolski uzrast: Deca mogu da pokazuju određena obeležja i pre škole koja upućuju na kasniji razvoj disleksije. Na primer, odbijaju da crtaju ili drže olovku, ne vole da im se čita, ne pokazuju interes za slova, imaju teškoća u ponavljanju pesmica i brojalica i u prepoznavanju rime.
• Školarci: U školskom razdoblju učenici ispuštaju, dodaju ili zamenjaju slovapri čitanju i pisanju, ne uočavaju vlastite greške tokom čitanja i pisanja, ne razumeju pročitano, preskaču redove, čitaju vrlo sporo zbog čega ono postaje zamorno, teže organizuju misli tokom pisanja iimaju slabije verbalno pamćenje.
• Odrasli: U odraslom dobu osobe s disleksijom često imaju problema s pisanjem (poruke, e-mailovi i slično), osećaju nelagodu pri čitanju naglas, čitaju sporo i imaju teškoća sa snalaženjem u prostoru i razumevanjem rasporeda.

Neujednačenost na raznim područjima

Iako postoje različiti oblici disleksije, vrlo se jasno uočavaju njena ključna obeležja, najviše vezana uz teškoće u usvajanju i razvoju veština čitanja i pisanja, ali i šire - u perceptivnom, jezičkom i pojmovnom razvoju. Sagledavajući sve teškoće zajedno, govorimo o poremećaju čitanja i pisanja, odnosno o disleksiji.

Osim samih teškoća, bitno obeležje disleksije je i neujednačenost u različitim područjima kao što su:

• čitanje
• fonološka obrada reči (npr. dete kaže "mekla" umesto metla ili napiše "gracki" umesto gradski)
• pisanje
• vizuelna percepcija (okretanje slova kao u ogledalu, nepoštovanje margina tokom pisanja)
• pamćenje
• sekvencioniranje (npr. dete često ne zna koji je dan u nedelji ili šta sledi nakon njega, teško se snalazi unutar dnevnog toka zbivanja)
• organizacija informacija (npr. dete dugo sedi nad knjigom, ali i dalje nije naučilo gradivo)
• posebnosti u načinu učenja novih sadržaja (primanje i obrada informacija - dete najlakše usvaja gradivo multimodalno, dok se u školama većinom koristi samo auditivni način)

Jake strane osoba s disleksijom

Nakon navedenih područja teškoća, bitno je naglasiti da osobe s disleksijom imaju i mnoge jake strane. Na primer:

• originalne su i kreativne
• imaju umetnički način razmišljanja
• dobar kapacitet vizuelizacije
• intuitivan pristup rešavanju problema
• dobar kapacitet za prepoznavanje bitnog među velikom količinom informacija

Ne može se "izlečiti", ali se može olakšati

Kao što se može primetiti, disleksija se ne može "izlečiti" niti se završava u nekom trenutku. To je stanje koje prati osobu ceo život. Međutim, uključivanjem u terapiju i sistematskim radom razvijaju se kompenzacioni mehanizmi koji pomažu da se lakše živi s disleksijom.

I za kraj, neka poznata lica svedoče da disleksija nije prepreka uspehu. Muhamed Ali jedva je čitao, ali je, razvijajući svoje atletske sposobnosti, postao jedan od najvećih sportista 20. veka. Bil Gejts otkrio je disleksiju u dobi od dvadeset godina, a danas je (još uvek) jedan od najbogatijih ljudi na svetu. Tom Kruz ni danas ne može da čita zbog teške disleksije, ali njegovo izvanredno pamćenje omogućuje mu učenje tekstova. Među poznatim osobama s disleksijom su i Dženifer Eniston, Stiven Spilberg, Šer, a to je bio Tomas Edison.

Pripremila: N.L.

Izvor: Adiva.hr/Zdravlje.kurir.rs