Alergije na hranu u školi i vrtiću: Šta bi roditelji i nastavnici trebalo da znaju?
Alergije na hranu predstavljaju izazov za roditelje, vaspitače, ali i ceo kolektiv, počevši od drugih zaposlenih u obrazovnoj ustanovi, ali i učenike i roditelje dece koja su u svakodnevnom kontaktu sa detetom koje ima alergiju na hranu.
- Kada govorimo o alergiji u školama i vrtićima, ono što bi trebalo da naglasimo da svi koji su u kontaktu sa detetom (roditelji, negovatelji, vaspitači, učitelji i nastavnici, deca iz grupe i njihovi roditelji) treba da budu upoznati sa prisutnim alergijama. To je polazna tačka za dalju komunikaciju i razumevanje. Fatalne reakcije su retke, ali i opasne, a statistike govore da se teža alergijska reakcija prvi put desi u školi - kaže Snežana Šundić Vardić, predsednica udruženja Alergija i ja.
Uobičajeni nutritivni alergeni su mleko, pšenica, jaja, kikiriki, soja, riba, orašasti plodovi, morski plodovi, a ostale alergije (intolerancije) na hranu mogu da budu:
- Eosinophilo esophagitis (EOE): alergijska upalna bolest
Enterocolitis sindrom (FPIES): odložena alergija digestivnog trakta koja ne pokazuje sindrom koprivnjače i oticanja.
Celijakija: autoimuno oboljenje izazvano netolerancijom na gluten.
Simptomi alergije na hranu
- Simptomi na koži: crvenilo, suzenje i oticanje usta, nosa, očiju, jezika, tačkice oko usana, crvene i vodene oči, osip, svrab, crvenilo kože, koprivnjača
Gastroenterološki simptomi: grčevi, bolovi u stomaku, povraćanje, dijareja
Gornji disajni putevi (nos, grlo): kijanje, zapušen nos, konjski glas, poteškoće u govoru, gutanju, suv kašalj
Donji disajni putevi (pluća): stezanje u grudima, kratak dah, poteškoće u disanju
Kardiovaskuplarni: plava, bleda koža lica, slab puls, vrtoglavica, nesvest, gubitak svesti, konfuzija, nizak krvni pritisak
Neurološki i emotivni: osećaj propadanja, promena raspoloženja, konfuzija, letargija, razdražljivost, smanjenje budnosti
Vreme razvijanja alergijskih simptoma
Većina alergijskih reakcja kreće u roku od nekoliko minuta do dva sata, ali nekad i kasnije.
Šta je anafilaksa?
Anafilaksa je teža alergijska reakcija opasna po život. Može početi sa malim simptomima, ali dešava se da neki pacijenti nemaju kožne simptome, već ubrzo razviju teže simptome.
- Prepoznavanje i tretiranje anafilakse može da spasi život. Zbog toga je od izuzetne važnosti da okruženje bude upoznato sa zdravstvenim stanjem deteta i poznavanje protokola za anafilaksu u školama i vrtićima. Najveći uzročnici smrti su kikiriki, orah, astma, najčešće kod adolescenata, oslanjanje na antihistaminik, odlaganje epinefrina ili nepostojanje procedure za davanje epinefrina - opominje Snežana Šundić Vardić.
Drugi uzroci anafilakse, osim hrane, su pčela, lateks, lekovi, vežbanje, drugi inhalatorni okidači iz okruženja… ili su nepoznatog porekla.
Emocionalni i socijalni uticaj
Alergije na hranu mogu imati socijalni i emotivni uticaj na decu. Vaspitač, učitelj i razredni nastavnik može da ima ključnu ulogu u kreiranju pozitivne i edukativne atmosfere u grupi. Sa kojim sve problemima se suočava dete sa alergijama na hranu?
- Strah od mogućeg rizika i smrti, naročito ako je dete već doživelo alergijsku reakciju.
Socijalna izolovanost koja je česta upravo na odmorima, kada su deca u kontaktu sa hranom.
Limitirane aktivnosti u školi usled aktivnosti koje su povezane sa hranom.
Zboog neznanja okoline i nerazumevanja, dete može razviti strah od ismevanja, a može biti diskriminisano i stigmatizovano.
Koje korake treba preduzeti za alergije na hranu u školama i vrtićima?
- Upoznavanje vaspitača, učitelja i razrednog starešine sa specifičnim alergijama kod deteta, simptomima i terapijom.
Upoznavanje zaposlenih u kolektivu o alergenima, simptomima i terapijom.
Komunikacija sa decom u grupi, kao i sa roditeljima dece koja idu u grupu u kojoj ide dete sa alergijom na hranu. Komunicirati otvoreno, prijateljski, tražiti od roditelja i dece saradnju i naglasiti ozbiljnost situacije. Konkretni primeri mogu da pomognu za razvijanje empatije. Istaći konkretne proizvode koje treba izbegavati. Kod alergije na kikiriki na primer, istaći nazive konkretnih proizvoda: flips sa kikirikijem, kokice, grisine, keks, čokoladice.
S vremena na vreme podsećati decu i roditelje za prisutne alergije.
- Izbegavanje alergena u učionici, trpezariji, školskom autobusu, na odmoru. Neki alergeni mogu da izazovu alergijsku reakciju kontaktom preko usta, udisanjem, dodirom, nos, oči, tako da je način na koji se dolazi u kontakt sa alergenima isto tako važan.
- Dogovoriti protokol za reagovanje u slučaju anafilakse. Edukacija o prepoznavanju simptoma anafilakse, upotrebi epinefrina - adrenalinskog injektora, pravovremeno i adekvatno reagovanje.
Izvori hrane koji nisu jestivi
Treba znati da i nejestive stvari mogu sadržati alergene. Ovo je naročito važno za kreativne materijale koji se koriste u vrtićima i školama, kao što su boje, plastelini.
Izvori hrane kojii nisu jestivi:
- vodena boja, tempera (mleko i jaja)
pena za brijanje (mleko)
pasta za zube (gluten)
plastelin (gluten)
hrana za kućne ljubimce
Dodatni saveti za alergije u učionici
- Ukoliko niste sigurni - izbegnite. Uvek. Sa alergijama na hranu se ne rizikuje!
Čitati sastav proizvoda na etiketama. Izbegavanje proizvoda koji nemaju striktno navedene alergene.
Izbegavanje hrane sa ulice.
Ne deliti hranu!
Ne dodirivati tuđu hranu!
Prati ruke pre i posle jela.
Adekvatno čišćenje može sprečiti kontaminaciju alergena. Asepsol nije dovoljan.
Izvor: Alergijaija.com/Zdravlje.kurir.rs
