Šljiva potiče iz Azije, a poznata je bila još u starom veku. Danas se uzgaja preko 2.500 vrsta šljiva. Najpoznatije vrste su: bistrica, stenli, čačanka, valjevka.
- Svež plod šljive ima nisku energetsku vrednost, svega 46 kcal na 100 g. Od vitamina sadrži beta karoten (provitamin A), vitamin C, folne kieline, niacin, vitamin B6, i obilje vitamina: kalijum, fosfor, kalcijum, magnezijum, natrijum, bakra i gvožđa. Šljiva sadrži rastvorljiva biljna vlakna koji deluju blagotvorno kod sniženja holesterola u krvi i zatvora - objašnjava Jasna Vujičić.
Podstiču rad jetre i regulišu probavu
Prema njenim rečima zbog bogatstva vitamina, minerala, biljnih vlakana, šljiva zauzima važno mesto u ishrani. - Šljive su blagotvorne jer pomažu kod psihičkih nemira i potekškoća sa koncentracijom, jačaju srce i imunitet, regulišu probavu, čiste organizam i odstranjuju iz njega štetne materije, podstiču rad jetre i popravljaju apetit. Jezgro koštice šljive sadrži vitamin B17 koji se koristi u terapiji kod obolelih od karcinoma kao prirodni suplement, a mogu ga preventivno jesti i zdrave osobe. U apotekama ih nećete naći, ali ih ima svaka bolje snadbevena prodavnica zdrave hrane.
Šljiva ima veliku upotrebu u ishrani. - Pored rakije, šljiva se najčešće upotrebaljava u proizvodnji džemova, marmeladi, sokova i slatka. Zatim, prodaju se kao sušene šljive ili se jednostavno jede kao poslastica (knedle sa šljivama…).
NE PROPUSTITE
