Nutricionista otkriva sve benefite semenki koprive: Odlične su protiv umora, podstiču rad bubrega, štite jetru

- Koprivine semenke se beru dok su još zelene, pre nego što porumene i počnu da se suše. Ovo seme je hrskavo, puno ulja u kojem dominiraju polinezasićene masne kiseline: linolna, linolenska, palmitinska, oleinska i stearinska. Naše telo koristi linolnu i linolensku kiselinu da bi sintetisalo omega 3 i omega 6 esencijalne masne kiseline - kaže Jasna Vujičić, viši dijetetičar-nutricionista. 

Seme koprive je dovoljno da uzimate 1-2 kašičice na dan (bez preterivanja), možete umešanu u jogurt ili smuti. Nije za mešanje sa tečnostima (čaj, sok), jer ostaje pri vrhu, što otežava pijenje istih. Može se koristiti i samleveno u blenderu uz dodatak putera od badema ili kikirikija. Domaći pčelari rado mešaju koprivino seme u med i reklamiraju ga kao sredstvo protiv anemije.

U vreme pre industrijske revolucije, kada su konji bili osnova transporta, vlasnici su ih često oporavljali tako što su im dali da jedu ovo blagotvorno seme. Takođe seme koprive je bilo dobro i za tov živine.

Koprivine semenke sadrže razne minerale: gvožđe, kalcijum, mangan, fosfor, vitamine A, B2, B5, C, K…

Za šta nije, a za šta jeste?

- Odmah da razjasnim jednu pogrešnu pretpostavku: seme koprive NIJE magični eliksir protiv anemije, jer mnoge biljke (recimo pirinač i susam) imaju i po 10 puta više gvožđa u sebi pa se ne mešaju sa medom i kao takve prodaju kao lek - ističe Jasna Vujičić. 

Seme koprive pospešuje rad nadbubrežne žlezde i rad endokrinog sistema. Zbog toga se u biljnoj medicini koristi kao tonik protiv umora i iscrpljenosti. Primena je dakle za osobe koji su fizički „isceđene“ i bez energije, životnog poleta i smanjenog libida. Semenke koprive aktiviraju neurotransmitere acetilholin i serotonin.

Danas travari uglavnom koriste seme koprive pored pomenutog i kao protivupalno sredstvo i kao lekovito sredstvo za bubrege. Dobro je i za bolju kosu, kožu, nokte…

Seme koprive – biohemija

Acetilholin se vezuje za receptore raspoloženja u našem mozgu. Stimuliše autonomni nervni sistem, poboljšava raspoloženje i povećava senzornu percepciju, raspon pažnje, budnost i intuiciju. Poremećaj acetilholina može biti primarni uzrok depresije.

Serotonin deluje na centralni nervni sistem. Reguliše raspoloženje, apetit i san, utiče na pamćenje i učenje. Serotonin, zajedno sa histaminom i mravljom kiselinom je upravo ono što vas žari kada berete koprivu.

Seme koprive takođe podiže nivo dopamina stvarajući prijatna osećanja.

Seme koprive sadrže lektin koji sadrži jedinstveni obrazac aktivacije T-ćelija i citokina, poznat kao aktivnost superantigena. Prosto rečeno, to znači da pozitivno utiče na prirodnu odbranu tela i imuni sistem.

Blagotvorno seme koprive

Prema istraživanjima, usporava bubrežnu insuficijenciju, što dokazuje povećana glomerularna funkcija bubrega i sniženi nivoi kreatina u serumu. Savremene kliničke studije pokazale su da takođe štiti jetru, obnavljajući njenu funkciju nakon oksidativnog oštećenja.

Još jedan makronutrijent koji se nalazi u semenu koprive je holin (komponenta lecitina vitalnog značaja za rad jetre). Holin se ponekad koristi za lečenje ciroze i hepatitisa jetre. Istraživanja su takođe pokazale da je zaista antiinflamatorno i da će smiriti kolitis (zapaljenje debelog creva).

Savim je dovoljno 30 g dnevno

Mera opreza: kada jedete seme koprive nikako ne prelazite 30 grama dnevno. Može biti previše stimulišuće i sprečiti vas da spavate. Velika šolja čaja od semena koprive (kuvano sveže seme koprive u odnosu 1:12 (25 grama do 300 ml vode) može vas držati budnima nekoliko dana.

Važno

Takođe, izbegavajte koprivu u bilo kojem obliku ako koristite sedative, antikoagulante, lekove za hipertenziju ili dijabetes. Ako niste sigurni, konsultujte vašeg lekara.

Nadijeti.com/Zdravlje.Kurir.rs 

Čaj od koprive je prirodni antihistaminik: A za sve je zalužan jedan sastojak