Ruzmarin je koristan za zdravlje mozga: Podstiče koncentraciju, poboljšava varenje i jača imunitet

Ruzmarin (rosmarinus officinalis), je aromatična biljka poreklom sa Mediterana. Od davnina cenjen je u svim kuhinjama širom sveta, a ima mnogo prednosti kada je u pitanju zdravlje (podržava zdravlje mozga, smanjuje upalne procese, jača imunitet).

Kako ruzmarin deluje na mozak?

Postoji nekoliko mehanizama kojim ruzmarin deluje na rad mozga, a jedan od njih je činjenica da se udisanjem ruzmarina stimuliše cirkulacija krvi u mozgu. Tako pomaže u oslobađanju više kiseonika i hranljivih materija, što može da poboljša mentalnu snagu. Takođe, ruzmarin ima umirujuća svojstva, njegova aroma može da smanji anksioznost i poboljša san.

Ruzmarin sadrži jedinjenja koja deluju u interakciji sa neurotransmiterima u mozgu. Jedno takvo jedinjenje, cineol, pomaže u sprečavanju razgradnje acetilholina, hemikalije u mozgu neophodne za učenje i pamćenje. Čuvanjem acetilholina, ruzmarin može da pomogne u podršci kognitivnim performansama, posebno u procesu starenja.

Bogat antioksidantima, koju štite moždane ćelije od oštećenja izazvanog oksidativnim stresom – glavnim faktorom kognitivnog pada.

Ruzmarin je bogat fitohemikalijama, biljnim jedinjenjima. Jedno od najmoćnijih je karnozinska kiselina, antioksidans i antiinflamatorno sredstvo koje pomaže i štiti moždane ćelije od oštećenja, posebno od vrsta oštećenja povezanih sa Alchajmerovom bolešću.

Prema istraživanjima koja su rađena prethodnih godina, naučnici su razvili jednu od stabilnih verzija karnozinske kiseline nazvane diAcCA, a to jedinjenje koje poboljšava pamćenje i povećava broj sinapsi (veza između moždanih ćelija) smanjuje količinu štetnih proteina povezanih sa Alchajmerovom bolešću, poput amiloida-beta i tau-proteina.

Posebno je interesantno to što se diAcCA aktivira samo u delovima mozga gde postoje upalni procesi, što bi moglo da minimizira neželjene efekte. Za sada, studije na miševima ne pokazuju znake toksičnosti – što budi nadu da bi sledeća mogla biti i ispitivanja na ljudima.

Istraživači takođe veruju da bi diAcCA mogla pomoći u lečenju bolesti kao što su dijabetes tipa 2, kardiovaskularni poremećaji i Parkinsonova bolest.

Antiinflamatorna dejstva

Tradicionalno se koristi za olakšavanje procesa varenja, ublažavanje nadimanja i smanjenje upala.

Jedinjenja poput ruzmarinske kiseline i ursolne kiseline poznata su po svojim antiinflamatornim dejstvima. Ruzmarin može da pomogne kod akni i ekcema, dok karnozna kiselina može ponuditi blagotvorno dejstvo protiv starenja štiteći kožu od oštećenja od sunca.

Ko bi trebalo da ga izbegava?

Za većinu ljudi, ruzmarin je bezbedan kada se koristi u hrani, čajevima ili aromaterapiji. Ali koncentrovane doze ili ekstrakti ove boljke mogu predstavljati rizik. Konzumiranje velikih količina može izazvati povraćanje ili, u retkim slučajevima, napade – posebno kod ljudi sa epilepsijom.

Takođe, postoji teoretski rizik da ruzmarin stimuliše kontrakcije materice, pa trudnice treba da izbegavaju visoke doze. Pošto ruzmarin može da reaguje sa nekim lekovima – kao što su lekovi za razređivanje krvi – najbolje je da se konsultujete sa lekarom pre uzimanja velikih količina u obliku suplemenata.

Izvor: Rts.rs/Zdravlje.Kurir.rs

Zaboravljena biljka koja oporavlja pluća, travar otkriva recept za moćnu čajnu mešavinu