Šta je ašvaganda čija popularnost enormno raste, a u Danskoj je zabranjena? Između mita i istine
Ašvaganda, adaptogena biljka i egzotični dodatak ishrani neobičnog imena, čini se da je u poslednje vreme veoma popularna među ljudima koji vode računa o zdravlju. I dok se jedni kunu u nju, drugi pominju zabranu korišćenja iste u Danskoj.
Adaptogene biljke su specifične biljne vrste koje pomažu organizmu u suočavanju sa stresom, umorom i anksioznošću. One deluju na hormonalni sistem, posebno na funkciju nadbubrežnih žlezda, pomažući telu da ostane u ravnoteži. Ne deluju, dakle, na simptome, već na uzrok problema, jačajući otpornost organizma na stres.
Najpoznatije adaptogene biljke su, osim ašvagande, rodiola, sibirski žen šen i reiši gljiva.
Zašto je Danska zabranila ašvagandu
Danska je zabranila ašvagandu u dodacima ishrani u aprilu 2023. godine zbog izveštaja Danskog tehničkog univerziteta (DTU) iz 2020, koji je ukazao na rizike, uključujući moguće negativne efekte na hormone štitne žlezde i polne hormone, plodnost, kao i potencijalna abortivna svojstva, zbog čega nije bilo moguće odrediti bezbednu dozu.
Pregled dostupnih podataka pokazuje da ašvaganda kod glodara može da smanji kvalitet i količinu spermatozoida, dok kod ljudi može da poveća nivo hormona štitne žlezde, što u retkim slučajevima može da izazove tireotoksikozu. Međutim, dokazi o uticaju na hormone i plodnost su nejasni, a u mnogim studijama nije zabeležen problem sa štitnom žlezdom.
Što se tiče trudnoće, nema kliničkog dokaza da je ašvaganda abortiv. Preporuka da se izbegava tokom trudnoće i dojenja potiče iz ajurvedskih izvora. Neki naučni radovi sugerišu da je bezbedna i da može pozitivno da utiče na zdravlje pre i posle porođaja. Danska je, iz predostrožnosti, odlučila da potpuno zabrani ovu biljku.
Šta je ašvaganda
Ašvaganda potiče od bobica i korena žbuna koji je tradicionalno rastao u Indiji, ali se potom proširio na Bliski istok. U okviru ajurvede, tradicionalne indijske medicine sa više od 4000 godina dugom istorijom upotrebe, zauzima istaknuto mesto.
Prednosti koje joj se pripisuju su veoma raznolike: navodno ima antikancerogena, antiinflamatorna, antioksidativna, antifungalna, anksiolitička, imunomodulatorna i neuroprotektivna svojstva.
Među navedenim prednostima ističe se uticaj na smanjenje nivoa stresa, a nekoliko naučnih istraživanja potvrđuje da ekstrakt ovog korena može da smanji nivo kortizola u krvi i do 25 odsto. Ašvaganda se takođe smatra korisnom kod nesanice, umora i nedostatka koncentracije.
Kada se i koliko uzima?
Kada koristiti biljku zavisi od efekata koje želimo da postignemo u određenom trenutku. Ako svom telu potrebno da obezbedimo mir i ravnotežu ili ako imamo problema sa nesanicom, trebalo bi je uzimati uveče. Pre spavanja će nas opustiti i pomoći nam da zaspimo. Međutim, ako je svrha podizanje energije i poboljšanje koncentracije, trebalo bi je uzimati ujutru, na prazan stomak, i to će nam povećati vitalnost.
Ukoliko se unosi u vidu praha, pomešan sa vodom ili mlekom, preporučuje se 1-2 kašičice dnevno. Tečni ekstrakt ima uočljivije i brže dejstvo.
Da li ste čuli za ašvagandu? Ovaj indijski dodatak ishrani ima neverovatne benefite za naše zdravlje
