Zaboravite na suve šljive, kivi je novi saveznik probave: Evropska potvrda pod jasno propisanim uslovima
Evropska komisija nedavno je zvanično odobrila zdravstvenu tvrdnju da "unos zelenog kivija doprinosi normalnoj funkciji creva tj. boljoj probavi". Zeleni (postoje žiti i crveni) kivi je postao prvo sveže voće za koje je EU odobrila takvu tvrdnju, jer Evropska unija ima izuzetno stroga pravila kada su u pitanju zdravstvene tvrdnje.
Dug put do odobrenja
Proizvođačima hrane nije dozvoljeno da iznose zvanične tvrdnje o vezi između hrane i zdravlja bez posebnog odobrenja komisije. U poslednjih pet godina, odobrene su samo tri zdravstvene tvrdnje, a u proseku, jedva jedna od osam prijava prođe naučnu evaluaciju Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA).
Pravila su stroga s razlogom: EU želi da zaštiti potrošače od obmanjujućih tvrdnji. Sve tvrdnje moraju biti naučno zasnovane, jasno formulisane i ne smeju biti obmanjujuće.
Neke od dobro poznatih odobrenih tvrdnji uključuju: „Kalcijum je neophodan za normalan rast i razvoj kostiju kod dece“ i „Vitamin C doprinosi normalnoj funkciji imunog sistema“.
Ali mnoge još uvek čekaju u redu. Na primer, probiotici još uvek nemaju zvanično priznanje jer EFSA smatra da dokazi nisu dovoljno jaki, pa se jogurt ne može označiti kao „dobar za creva“, osim u veoma specifičnim slučajevima vezanim za pomoć u varenju laktoze. Isto važi i za mnoge biljne čajeve i ekstrakte, EFSA je pauzirala njihovu evaluaciju još 2010. godine. Samo neki ranije podneti zahtevi za zdravstvene tvrdnje, pre 2008. godine, još uvek se koriste pod strogim uslovima.
Kivi je prošao sve testove
Više od 15 godina istraživanja pokazalo je da konzumiranje dva kivija dnevno (oko 200 g pulpe) poboljšava varenje. Godine 2021, EFSA je potvrdila uzročno-posledičnu vezu između unosa kivija i redovnog pražnjenja creva, a EU je potom formulisala tvrdnju koja jasno ističe da kivi povećava učestalost stolice.
Zeleni kivi sadrži enzim aktinidin, za koji je dokazano da poboljšava varenje proteina u želucu i tankom crevu. Efikasniji je od ljudskih enzima, posebno za proteine iz mleka, mesa, ribe, jaja i žitarica. Takođe sadrži velike količine vlakana, koja stimulišu redovnu stolicu, poboljšavaju njenu konzistenciju i skraćuju vreme prolaska kroz creva. EFSA navodi da zeleni kivi ima malo FODMAP-a i ne izaziva značajnu fermentaciju u crevima, što ga čini pogodnim za osobe sa sindromom iritabilnog creva i SIBO-om.
Preporučljivo je jesti i koru
Kora kivija je jestiva i zapravo je veoma zdrava, iako mnogi ljudi nisu svesni toga ili je smatraju neprivlačnom zbog dlačica na kori. Prema nutricionistima i medicinskim izvorima, unošenje kivija sa korom povećava unos vlakana za oko pedeset procenata u poređenju sa ljuštenjem kivija.
Dodatna vlakna pozitivno utiču rad creva, a kora može da ima prebiotska svojstva. Pored toga, kora je bogata vitaminima E i C, polifenolima i flavonoidima, i sadrži magnezijum, folnu kiselinu, kalijum i druge korisne hranljive materije. Kombinacija vitamina C i bioaktivnih supstanci u kori može da pomogne u poboljšanju iskorišćavanja gvožđa iz hrane.
Izvor: Zivim.jutarnji.hr/Zdravlje.Kurir.rs
Kivi, moćan borac protiv viška kilograma - 9 načina kako da ga uvrstite u ishranu
