Zdravstveni benefiti suvih šljiva: Dobre za kosti, srce i varenje – i još mnogo toga
Iako su najpoznatije kao saveznik u borbi protiv zatvora, suve šljive nude mnogo više od laksativnog dejstva. Njihova tajna leži u jedinstvenoj kombinaciji rastvorljivih i nerastvorljivih vlakana, prirodnog šećernog alkohola sorbitola i fenolnih jedinjenja koja zajedno podstiču redovno pražnjenje creva i podržavaju zdravu crevnu floru.
Nerastvorljiva vlakna daju stolici volumen, dok sorbitol deluje kao osmotski agens, privlačeći vodu u debelo crevo i time olakšavajući njegov prolaz.
Studije su čak pokazale da je konzumiranje suvih šljiva efikasnije u lečenju hroničnog zatvora od vlakana psilijuma, popularnog dodatka ishrani. Iz tog razloga se smatraju jednim od najefikasnijih prirodnih rešenja za probleme sa varenjem.
Zdravlje kostiju
Jedna od najimpresivnijih i manje poznatih prednosti suvih šljiva je njihov izuzetan uticaj na zdravlje kostiju, posebno u sprečavanju osteoporoze. Pokazalo se da su izuzetno korisne za žene u postmenopauzi, koje imaju povećan rizik od gubitka koštane mase.
Naučne studije, uključujući i one koje je sproveo Univerzitet Pen Stejt, otkrile su da konzumiranje oko 50 grama suvih šljiva dnevno, što je ekvivalentno pet do šest suvih šljiva, može pomoći u očuvanju mineralne gustine kostiju u kuku i smanjenju rizika od preloma.
Ovaj zaštitni efekat se pripisuje njihovom obilju ključnih hranljivih materija za kosti, kao što je vitamin K, koji pomaže u transportu kalcijuma, i minerala kao što su kalijum, magnezijum i bor, koji zajedno doprinose čvrstini i strukturi skeleta.
Uticaj na kardiovaskularno zdravlje
Pored zdravlja kostiju, redovna konzumacija ovog sušenog voća može značajno doprineti i kardiovaskularnom zdravlju.
Suve šljive su odličan izvor kalijuma, esencijalnog minerala koji pomaže u regulisanju krvnog pritiska opuštanjem krvnih sudova i neutralizacijom efekata viška natrijuma.
Porcija od samo nekoliko suvih šljiva može obezbediti značajan deo preporučenog dnevnog unosa kalijuma. Štaviše, rastvorljiva vlakna, poput pektina, pomažu u snižavanju nivoa „lošeg“ LDL holesterola, čime se smanjuje rizik od nakupljanja plaka u arterijama.
Pored toga, obilje antioksidanata štiti krvne sudove od oštećenja izazvanih oksidativnim stresom, dodatno čuvajući zdravlje srca.
Uprkos slatkom ukusu, suve šljive imaju iznenađujuće nizak glikemijski indeks, koji se kreće oko 29, što znači da ne izazivaju nagli skok šećera u krvi.
Njihova vlakna i sorbitol usporavaju apsorpciju glukoze, obezbeđujući postepeno oslobađanje energije i stabilniji nivo šećera. Zbog toga su pogodna užina čak i za ljude koji paze na unos šećera.
Takođe su bogate moćnim antioksidansima, pre svega polifenolima poput hlorogenske i neohlorogenske kiseline, koji štite ćelije od oštećenja slobodnim radikalima i smanjuju upalne procese u organizmu, čime doprinose prevenciji brojnih hroničnih bolesti.
Širok spektar delovanja i preporučene količine
Pored ovih ključnih prednosti navedenih, suve šljive doprinose opštem zdravlju na brojne druge načine. One su dobar izvor gvožđa, koje može pomoći u borbi protiv anemije, dok vitamini A i C jačaju imuni sistem. Bakar i gvožđe u njima su važni za zdravlje kose i sprečavanje gubitka kose, a antioksidansi usporavaju proces starenja kože.
Za većinu ljudi, preporučena dnevna količina je dva do šest komada, što je dovoljno da se postignu koristi za varenje i opšte zdravlje bez neželjenih nuspojava. Ova količina obezbeđuje dobar unos vlakana, kalijuma i drugih važnih hranljivih materija.
Ko bi trebalo da bude oprezan?
Iako su izuzetno zdrave, pojedini ljudi bi trebalo da budu oprezni sa konzumacijom. Zbog visokog sadržaja vlakana i sorbitola, prekomerni unos, posebno ako niste navikli na njih, može izazvati nadimanje, gasove ili dijareju.
Osobama sa osetljivim digestivnim sistemom, poput onih sa sindromom iritabilnog creva, savetuje se da ih postepeno uvode u ishranu. Takođe, zbog visokog sadržaja kalijuma, osobe sa hroničnom bolešću bubrega treba da se konsultuju sa lekarom pre nego što ih uključe u svoj jelovnik.
Uprkos niskom glikemijskom indeksu, osobe sa dijabetesom bi trebalo da obrate pažnju na veličinu porcije zbog ukupne količine prirodnih šećera.
Izvor: ordinacija.hr/zdravlje.kurir.rs
Koje suvo voće je najzdravije? Nutricionisti izdvajaju top 5 najhranljivijih vrsta
Sadržaj ovog teksta ima isključivo informativni karakter i ne predstavlja medicinski savet, dijagnozu niti preporuku za lečenje. Informacije o narodnim, biljnim ili alternativnim metodama ne mogu zameniti savet lekara. Pre primene bilo koje terapije, obavezno se posavetujte sa nadležnim zdravstvenim stručnjakom i ne sprovodite terapiju na svoju ruku.
