U istraživanju koje je obuhvatilo više od 260.000 muškaraca, oni koji su pili lekove za erektilnu disfunkciju imali su 18 odsto manje šansi da obole od nekog stanja koje uzrokuje demenciju. Međutim, stručnjaci ističu da je potrebno još proučavanja.
Proteklih godina u fazi testiranja je više lekova koji pokazuju veliki potencijal da uspore razvoj bolesti. Oni funkcionišu tako što napadaju beta amiloid koji se nakuplja u mozgu obolelih od Alhcajmerove bolesti.
Naučnici, ipak, nastavljaju da ispituju postojeće lekove koji bi mogli da spreče ili odlože razvoj bolesti.
Lekovi, poput vijagre, prvobitno su razvijeni kako bi se tretirao visok pritisak i angina. Ono što se ispostavilo da mehanizam njihovog delovanja takođe pozitivno utiče na pamćenje.
Poznato je da utiču na aktivnost moždanih ćelija, a istraživanja na životinjama sugerišu da bi mogli da imaju zaštitni efekat na mozak.
Nova studija, objavljena u časopisu Neurolodži (Neurology), naučnika sa Univerzitetskog koledža u Londonu proučavala je lekarske izveštaje hiljada muškaraca sa erektilnom disfunkcijom i upoređivala stanje onih koji su pili lekove i onih koji nisu.
Tokom perioda od pet godina, pronašli su 8,1 slučaj Alchajmerove bolesti na 10.000 godina života učesnika (person years) istraživanja koji su pili neki lek za erektilnu disfunkciju. S druge strane, kod onih koji nisu utvrdili su 9,7 slučajeva.
Muškarci kojima su doktori prepisali najviše recepata imali su najmanje šanse da razviju Alchajmerovu bolest, što ukazuje da regularna upotreba ovih lekova ima značajniji efekat na bolest.
U studiji su nalazi prilagođeni za učesnike: posmatrali su se faktor starosti, osnovno zdravstveno stanje, uzimanje drugih lekova, konzumiranje cigareta.
- Ova studija ne dokazuje u potpunosti da lekovi za erektilnu disfunkciju smanjuju rizik od Alchajmerove bolesti, ali pruža dobar dokaz da je ova vrsta leka vredna daljeg proučavanja u budućnosti, rekla je dr Rut Brauer, vodeća autorka istraživanja.
Doktor Frančesko Tamanjini, neurofiziolog sa univerziteta u Redingu, rekao je da je u pitanju „sjajna studija", ali su potrebni čvrsti dokazi o tome kako lek utiče na mozak.
- Može biti da ima terapeutski efekat koji direktno utiče na neurone (ako je lek u stanju da pređe krvno-moždanu barijeru) i/ili povećava protok krvi, ali obe ove hipoteze treba da se testiraju, rekao je dr Tamanjini.
Izvor:BBC/Kurir.rs
NE PROPUSTITE
