Ovo je tačna starost kada spermatozoidi gube na kvalitetu: Naučnici upozoravaju na rizik od genetskih mutacija
Dok neke stvari s godinama postaju bolje, poput vina ili emocionalne zrelosti, isto se, nažalost, ne može reći za spermatozoide. Novo britansko istraživanje pokazuje da kvalitet sperme s vremenom opada, i to ne samo zbog broja i pokretljivosti spermatozoida, već i zbog nakupljanja genetskih mutacija koje mogu uticati na zdravlje potomstva, posebno na razvoj neuroloških poremećaja.
Studija, objavljena u časopisu Nature, sprovedena je u Ujedinjenom Kraljevstvu na 81 zdravom muškarcu starosti od 24 do 75 godina. Uz pomoć napredne tehnike NanoSeq, naučnici su otkrili da se mutacije u spermatozoidima postepeno gomilaju s godinama, te što je muškarac stariji, to je veća verovatnoća da će sperma sadržati oštećenja DNK.
Otkriveno je više od 40 gena odgovornih za mutacije u matičnim ćelijama spermatozoida, što stručnjaci nazivaju fenomenom "sebičnih spermatozoida" (selfish sperm). Ispostavilo se da upravo ti spermatozoidi, umesto da nestanu, često imaju prednost da se brže umnožavaju i potiskuju zdrave ćelije, čime raste rizik prenosa naslednih bolesti.
Prema nalazima, u ranim tridesetim godinama oko dva odsto spermatozoida nosi mutacije koje mogu uzrokovati bolesti, dok se u srednjim godinama (43–58) i kasnije (59–74) taj procenat povećava na tri do pet odsto. Kod muškaraca od 70 godina, čak 4,5 odsto spermatozoida sadrži mutacije koje mogu biti štetne.
Naučnici procenjuju da se mutacije akumuliraju prosečnom brzinom od 1,67 osto godišnje, a da kvalitet sperme značajno počinje da opada oko 43. godine života.
- Naši rezultati otkrivaju skriveni genetski rizik koji raste sa starošću oca. Neke promene u DNK ne samo da opstaju, već i napreduju unutar testisa, što znači da muškarci koji postaju očevi kasnije u životu mogu nesvesno da prenesu štetne mutacije na decu - objašnjava profesor Met Herls, direktor Wellcome Sanger instituta i koautor studije.
Priroda mutacija
Posebno zabrinjava činjenica da se ove mutacije ne samo nakupljaju, već ih telo tokom stvaranja sperme čak i "favorizuje", pa spermatozoidi koji nose oštećene gene imaju prednost nad zdravima. To, prema autorima studije, povećava rizik od prenosa naslednih poremećaja dva do tri puta.
Reč je o mutacijama koje su povezane s razvojnim i neurološkim poremećajima, uključujući sindrome kao što su Apertov, Noonanov i Kostelov sindrom, ali i poremećaje iz autističnog spektra.
Važnost svesti o rizicima
S obzirom na to da je očinstvo u starijem dobu sve češće, istraživači upozoravaju na važnost svesti o rizicima. Verovatnoća da muškarac postane otac nakon četrdesete gotovo se udvostručila - sa 4,1 odsto 1972. godine na 8,9 odsto 2015. godine. Analize iz 2024. pokazale su da očevi stariji od 40 godina imaju 51 odsto veći rizik da dobiju dete s dijagnozom autizma u odnosu na one mlađe od 30.
Iako su nalazi zabrinjavajući, naučnici naglašavaju da su potrebna dodatna istraživanja. Ne mora svaka mutacija nužno dovesti do začeća ili trudnoće, jer neke mogu sprečiti oplodnju, dok druge dovode do spontanog pobačaja.
Izvor: Nature.com/Zdravlje.kurir.rs
