Menopauza nije bolest, ali menja telo od glave do pete: Kako da sačuvate zdravlje srca, kostiju, mišića?

Menopauza nije bolest, već sastavni deo života i nešto što svaka žena doživljava na svoj poseban način. Neke žene imaju više, a neke manje tegoba, koje ipak ne moraju da trpe, posebno ako u značajnoj meri utiču na kvalitet života. Menopauza je i stanje koje je često praćeno pogrešnim verovanjima i zabludama. Upravo s ciljem da se razbiju postojeće stigme i pruže prave informacije, 18. oktobra se obeležava Svetski dan menopauze.

Činjenica: Menopauza se razvija postepeno, kroz perimenopauzu, koja često traje nekoliko godina pre poslednje menstruacije. Smatra se da je žena ušla u menopauzu kada tokom 12 uzastopnih meseci nije imala mesečno krvarenje. Ne nastaje iznenada, već se telo priprema za nju. Menopauzu je bolje posmatrati kao prelazni period. Zato se često koristi izraz „menopauzalna tranzicija“, koji označava hormonalne promene koje počinju perimenopauzom, a završavaju se menopauzom.

Perimenopauza je faza tokom koje nivo estrogena počinje da oscilira, a kod žena se javljaju simptomi poput neredovnih menstrualnih ciklusa, promena raspoloženja i poremećaja sna. U proseku, perimenopauza počinje u četrdesetim godinama.

Valunzi su jedini simptom menopauze

Činjenica: U menopauzi može da se javi više od 30 fizičkih i emocionalnih simptoma - od poremećaja sna, anksioznosti i mentalne magle do promena na koži, pada energije i smanjenog libida.

Valunzi su često u središtu razgovora o menopauzi jer do 80 odsto žena doživljava vazomotorne simptome, odnosno valunge i noćno znojenje. Međutim, to su daleko od jedinih simptoma koji se mogu javiti.

Mnoge žene imaju širok spektar tegoba koje nastaju kao posledica prirodnog smanjenja proizvodnje estrogena u organizmu. Estrogen ne reguliše samo menstrualni ciklus već je i važan hormon za očuvanje zdravlja kostiju, kose, kože i kardiovaskularnog sistema.

Ostali česti simptomi menopauze su:

Poremećaj sna

Promene raspoloženja

Suvoća vagine

Bol tokom seksualnog odnosa

Noćno znojenje

Smanjenje koštane mase

Povećanje telesne težine

Menopauzalna tranzicija ne podrazumeva samo hormonalne već i metaboličke promene. Kako se nivo estrogena menja, menja se i način na koji telo skladišti masnoće, naročito visceralnu mast koja se nakuplja oko unutrašnjih organa u predelu stomaka. To može da utiče na rizik od kardiometaboličkih bolesti.

Istovremeno, može da se smanji osetljivost na insulin, menjaju se vrednosti holesterola, ubrzava se razgradnja i obnova koštanog tkiva, a očuvanje i ponovno izgrađivanje mišićne mase postaje teže. Sve ove promene mogu da utiču na kvalitet života, a često ostaju neprepoznate ili se ne leče.

Tokom menopauze ne možete da zatrudnite

Činjenica: Trudnoća je i dalje moguća tokom perimenopauze.

Trudnoća je moguća tokom perimenopauze, odnosno menopauzalne tranzicije. U ovoj fazi menstrualni ciklus još nije potpuno prestao, što znači da se ovulacija i dalje može dogoditi. Iako ovulacija postaje neredovna, to ne znači da ne možete da zatrudnite.

Ipak, verovatnoća začeća smanjuje se kako se približavate menopauzi.

Prema Američkom društvu za reproduktivnu medicinu, žene u četrdesetim godinama imaju manje od pet odsto šanse da zatrudne tokom jednog menstrualnog ciklusa, u poređenju sa približno 20 odsto kod žena u tridesetim godinama.

Kada nastupi menopauza, odnosno kada menstruacija izostane tokom 12 uzastopnih meseci, prirodna trudnoća više nije moguća. Ipak, uz odgovarajuću medicinsku podršku, trudnoća može biti ostvariva postupcima potpomognute oplodnje, kao što je vantelesna oplodnja.

Menopauza uvek počinje u 50. godini

Činjenica: Vreme nastupanja menopauze razlikuje se od žene do žene. Najčešće se javlja između 45. i 55. godine, ali rana i prevremena menopauza mogu nastupiti usled genetike, operacija ili drugih zdravstvenih faktora.

Većina žena prirodno ulazi u menopauzu između 45. i 55. godine, a prosečna starost je oko 51 godine. Kod nekih žena menopauza nastupa pre 45. godine, što se naziva ranom menopauzom, a kod drugih čak i pre 40. godine, kada se govori o prevremenoj menopauzi. S druge strane, kasna menopauza podrazumeva da se poslednja menstruacija javlja nakon 55. godine.

Sigurno ćete se ugojiti

Činjenica: Hormonalne promene utiču na raspored masnih naslaga, ali povećanje telesne težine nije neizbežno. Tačno je da hormonalne promene utiču na raspored masnih naslaga u telu, dok se metabolizam prirodno usporava sa starenjem. Međutim, to ne znači da je gojenje neizbežno. Mnogim ženama biće potrebne određene promene životnih navika kako bi održale zdravu telesnu težinu.

Tokom menopauze organizam u mirovanju troši manje kalorija nego u mlađem životnom dobu. Smanjuje se i mišićna masa. Osim toga, metaboličke promene mogu da utiču na osetljivost na insulin i povećaju rizik od dijabetesa. Sve to može doprineti povećanju telesne težine ili otežati njeno održavanje.

Savetuju se zato aerobne vežbe i trening snage koji mogu da pomognu u očuvanju mišićne mase i ubrzavanju metabolizma, a smanje verovatnoću povećanja telesne težine.

Uravnotežena ishrana bogata hranljivim materijama, koja uključuje izoflavone, naročito iz soje, proteine i vitamin D, može da doprinese održavanju telesne težine i ublažavanju drugih čestih simptoma menopauze. Dobre navike spavanja mogu da doprinesu većoj energiji, boljem raspoloženju i lakšem održavanju zdravih prehrambenih navika. Tehnike kontrole stresa mogu pomoći u sprečavanju povećanja telesne težine povezanog sa stresom.

Menopauza uništava seksualni život

Činjenica: Niži nivo estrogena može izazvati suvoću vagine i nelagodnost tokom seksualnih odnosa, ali postoje brojna rešenja - lubrikanti, vaginalni estrogen i promene životnih navika.

Menopauza može da promeni seksualni život, ali ne mora da ga naruši. Ako simptomi utiču na vašu intimnost sa partnerom, razgovarajte sa lekarom koji ima iskustva u lečenju tegoba povezanih sa menopauzom.

Promene raspoloženja i depresija su neizbežne

Činjenica: Hormonalne oscilacije mogu uticati na raspoloženje, ali nemaju sve žene iste tegobe. Menopauzalna tranzicija može da dovede do promena koje mogu povećati rizik od tuge, razdražljivosti i umora.

Ako ste zabrinuti zbog promena raspoloženja tokom menopauze, stručnjaci preporučuju fizičku aktivnost koja može da kontroliše metaboličke promene i ublaži simptome depresije kod žena srednjih godina. Oko 40 odsto žena u perimenopauzi prijavljuje probleme sa spavanjem, zbog čega se osećaju iscrpljeno. Dobre navike spavanja mogu pomoći u regulisanju cirkadijalnog ritma i smanjenju promena raspoloženja izazvanih nedostatkom odmora.

Svesna pažnja, meditacija, psihoterapija i povezivanje sa grupama podrške mogu pomoći u smanjenju stresa i lakšem upravljanju promenama raspoloženja. Ako su ove promene dugotrajnije, ako imate epizode depresije ili se tokom perimenopauze jednostavno ne osećate kao ranije, obratite se svom lekaru. U zavisnosti od procene, mogu se preporučiti odgovarajući tretmani, uključujući antidepresive ili hormonsku terapiju.

Starenje i gubitak životne energije

Činjenica: Menopauza označava početak nove životne faze, a ne neizbežan pad zdravlja i vitalnosti. Menopauza je daleko od „početka kraja“ za žene. Većina žena živi u proseku još oko 30 godina nakon ulaska u menopauzu, što znači da pred njima ostaje mnogo vremena za nove doživljaje i aktivnosti. Mnoge žene u postmenopauzi navode da je to jedan od najsrećnijih perioda njihovog života.

Da li se sve žene ugoje tokom menopauze?

Ne nužno. Iako je povećanje telesne težine često tokom menopauze zbog hormonalnih i metaboličkih promena, ono ne pogađa svaku ženu na isti način. Na promene telesne težine utiču brojni faktori.

Ako ste zabrinuti zbog gojenja tokom menopauze, razmotrite promene životnih navika, kao što su svakodnevna fizička aktivnost, trening snage, zdrava ishrana i dobre navike spavanja.

Menopauza donosi valunge i probleme sa snom koji traju godinama: Ublažite tegobe na 3 načina

Izvor: get-carrot.com/ zdravlje.kurir.rs