Nizak estrogen izaziva valunge, nesanicu i promene raspoloženja: Ovo su simptomi koje žene ne bi trebalo da ignorišu
- Pad estrogena najčešće se vezuje za perimenopauzu i menopauzu, a može da izazove valunge, noćno znojenje, nesanicu i promene raspoloženja.
- Među mogućim znacima su i suva koža, vaginalna suvoća, neredovne menstruacije, problemi sa koncentracijom i bol tokom odnosa.
- Dugotrajan manjak estrogena povećava rizik od osteoporoze i može da utiče na mokraćne puteve, pa je pregled važan ako simptomi ometaju svakodnevicu.
Pad nivoa estrogena najčešće se povezuje sa perimenopauzom i menopauzom, a može da utiče na menstrualni ciklus, kvalitet sna, raspoloženje, zdravlje kostiju i intimno zdravlje. Ipak, simptomi se razlikuju od žene do žene i ne moraju uvek da ukazuju na hormonski disbalans.
Estrogen je jedan od ključnih ženskih polnih hormona. Ima važnu ulogu u regulisanju menstrualnog ciklusa i reproduktivnog zdravlja, ali njegov uticaj daleko prevazilazi plodnost. Učestvuje u očuvanju gustine kostiju, utiče na kožu i sluzokožu, a povezan je i sa raspoloženjem i drugim funkcijama organizma.
Kada nivo estrogena opadne, mogu da se jave različite tegobe, naročito tokom perimenopauze, prelaznog perioda koji prethodi menopauzi, i nakon prestanka menstruacije. Među najpoznatijim simptomima su valunzi i noćno znojenje, ali postoje i drugi znaci koje ne bi trebalo zanemariti.
Koji su najčešći simptomi niskog estrogena?
Pad nivoa estrogena može da se ispolji na više načina. Neke žene imaju izražene tegobe, dok druge primećuju samo blage promene.
Valunzi i noćno znojenje
Iznenadni talasi toplote, crvenilo lica i vrata i pojačano znojenje, naročito tokom noći, među najpoznatijim su simptomima hormonskih promena u menopauzi. Pad estrogena utiče na mehanizme u mozgu koji regulišu telesnu temperaturu, zbog čega i male promene mogu da izazovu osećaj intenzivne toplote.
Suva koža i promene na kosi
Smanjenje estrogena može da utiče na hidrataciju, elastičnost i izgled kože. Neke žene primećuju da im je koža suvlja, dok se kod pojedinih javlja proređivanje kose ili promena njenog kvaliteta.
Promene raspoloženja
Razdražljivost, tuga, napetost, anksioznost i osećaj frustracije mogu da prate hormonske promene. Na raspoloženje mogu dodatno da utiču valunzi, nedostatak sna i druge tegobe koje se javljaju tokom perimenopauze i menopauze.
Neredovne ili izostale menstruacije
Promene menstrualnog ciklusa često su jedan od prvih znakova perimenopauze. Menstruacije mogu postati neredovne, promeniti intenzitet ili potpuno izostati. Ipak, izostanak menstruacije može imati i druge uzroke, zbog čega je važno da se proceni u odgovarajućem kliničkom kontekstu.
Vaginalna suvoća i bol tokom seksualnog odnosa
Niži nivo estrogena može da dovede do stanjivanja i smanjene elastičnosti vaginalnog tkiva, kao i do slabije prirodne vlažnosti. Posledice mogu biti peckanje, iritacija, nelagodnost i bol tokom seksualnog odnosa.
Hormonske promene mogu da utiču i na sluzokožu mokraćnih puteva, povećavajući sklonost ka određenim urinarnim tegobama i infekcijama.
Problemi sa snom i umor
Teškoće sa uspavljivanjem, često buđenje tokom noći i osećaj iscrpljenosti mogu da prate pad estrogena. Noćno znojenje i valunzi dodatno mogu da naruše kvalitet sna, što se tokom dana odražava na energiju i koncentraciju.
Problemi sa koncentracijom
Neke žene u periodu hormonskih promena opisuju osećaj mentalne magle, zaboravnost i teškoće da zadrže pažnju ili prate tok misli. Ove tegobe mogu biti povezane sa promenama sna i raspoloženja, ali nisu specifične samo za nizak estrogen.
Promene telesne težine
Tokom perimenopauze i menopauze može doći do promene raspodele masnog tkiva, naročito do njegovog većeg nakupljanja u predelu stomaka. Na telesnu težinu utiču i starenje, fizička aktivnost, ishrana i drugi metabolički faktori, pa se ove promene ne mogu pripisati isključivo estrogenu.
Glavobolje
Hormonske oscilacije mogu da utiču na pojavu ili intenzitet glavobolja, a kod nekih žena tegobe su izraženije u određenim fazama menstrualnog ciklusa.
Slabljenje kostiju
Estrogen ima važnu ulogu u očuvanju koštane mase. Kada njegov nivo opadne, naročito nakon menopauze, gubitak gustine kostiju može da se ubrza, što povećava rizik od osteoporoze i preloma.
Šta se dešava kada muškarci imaju nizak estrogen?
Iako se estrogen uglavnom povezuje sa ženskim reproduktivnim zdravljem, ovaj hormon je važan i za muškarce. Njihov organizam proizvodi estradiol, najaktivniji oblik estrogena, delimično pretvaranjem testosterona uz pomoć enzima aromataze.
Prenizak nivo estradiola kod muškaraca može da utiče na zdravlje kostiju i doprinese smanjenju koštane mase, čime se povećava rizik od preloma. Zbog toga je za normalno funkcionisanje organizma važna odgovarajuća hormonska ravnoteža kod oba pola.
Koje vrste estrogena postoje?
Organizam proizvodi tri glavna oblika estrogena:
Estron (E1) – dominantan oblik estrogena nakon menopauze.
Estradiol (E2) – najpotentniji oblik estrogena, koji preovlađuje tokom reproduktivnog perioda.
Estriol (E3) – oblik estrogena koji je naročito značajan tokom trudnoće.
Njihov nivo menja se u različitim životnim periodima, a na hormonsku ravnotežu mogu da utiču i određena zdravstvena stanja, terapije i medicinski zahvati.
Koje komplikacije može da izazove dugotrajan manjak estrogena?
Dugotrajan pad estrogena, posebno nakon menopauze, može da ima posledice po zdravlje.
Osteoporoza: Smanjenje gustine kostiju povećava rizik od preloma, naročito u predelu kuka, kičme i ručnog zgloba.
Promene kardiovaskularnog rizika: Rizik od bolesti srca i krvnih sudova raste sa godinama, a menopauza je povezana i sa nepovoljnim promenama pojedinih faktora rizika, uključujući nivoe masnoća u krvi. Ipak, srčana oboljenja ne mogu se pripisati samo padu estrogena.
Tegobe sa mokraćnim putevima: Promene na sluzokoži vagine i mokraćnih puteva mogu da doprinesu suvoći, peckanju, nelagodnosti i ponavljanim urinarnim infekcijama.
Promene raspoloženja: Hormonske oscilacije mogu da se preklapaju sa drugim faktorima koji utiču na mentalno zdravlje, uključujući poremećaj sna i stres.
Kada bi trebalo posetiti lekara?
Ako primetite simptome koji vas ometaju u svakodnevnom životu, razgovarajte sa ginekologom ili izabranim lekarom. Posebno je važno da se javite lekaru ako menstruacije izostaju ili postanu izrazito neredovne, kao i kada se pojave neuobičajena krvarenja.
Svako krvarenje iz vagine nakon 12 uzastopnih meseci bez menstruacije zahteva lekarsku procenu, čak i ako se javi samo jednom i u maloj količini.
Pregled je važan i kod veoma obilnih ili dugotrajnih menstruacija, kao i kada menstruacija izostaje u uzrastu u kojem se očekuje njen početak.
Lekar će, na osnovu godina, simptoma, menstrualnog ciklusa i zdravstvene istorije, proceniti da li su potrebne laboratorijske analize ili dodatni pregledi. Kod žena starijih od 45 godina sa tipičnim simptomima perimenopauze ili menopauze dijagnoza se često postavlja na osnovu kliničke slike, bez rutinskog merenja hormona.
Ako je potrebno, mogu se razmotriti različite mogućnosti lečenja, uključujući hormonsku terapiju za odgovarajuće pacijentkinje, lokalne preparate za vaginalnu suvoću i druge mere za ublažavanje tegoba.
Važno je znati: Valunzi, umor, promene raspoloženja i problemi sa koncentracijom nisu dokaz da imate nizak estrogen. Slične simptome mogu da izazovu i druga stanja, pa je za pravilnu procenu važno sagledati celokupnu kliničku sliku.
Izvor: everydayhealth.com/zdravlje.kurir.rs
