Nemogućnost održavanja trudnoće pogađa svaku desetu ženu u svetu. Češće se događa u razvijenijim zemljama u kojima se žene na trudnoću odlučuju u kasnijoj životnoj dobi. Dr. Henriette Svarre Nielsen je nedavno s kolegama sa Univerziteta Kopenhagen objavila rad u naučnom časopisu The Lancet, kojim je pokušala utvrditi događa li se spontani pobačaj zbog hromozomske anomalije ili zbog nečeg drugog. piše Medical Express.
Za razliku od dosadašnjih testova, ovaj se može koristiti na samom početku trudnoće, već u petoj nedelji.
- U slučaju spontanog pobačaja majci možemo napraviti krvni test da bismo otkrili genetske karakteristike fetusa - rekla je AFP-u dr. Svarre Nielsen. Dosad se sličan test u Danskoj nudio ženama isključivo nakon tri uzastopna pobačaja i ako je trudnoća dosegla deset nedelja trudnoće ili više.
Danas se u klinici u Hvidovreu krvni test nudi svim ženama koje su imale spontani pobačaj, a potom su se javile na hitni prijem. Dr. Svarre Nielsen kaže da ih više od 75 posto prihvatilo analize. Nakon što se izoluje, a potom i sekvencionira iz krvnog testa, DNK embrijona ili fetusa analizira se da bi se utvrdilo nosi li hromozomsku anomaliju zbog čega ne može nastaviti život. Odgovor je obično pozitivan u 50 do 60 posto slučajeva.
Spontani pobačaji se nedovoljno istražuju
Lekari zatim pokušavaju da „utvrde da li su određeni brojevi hromozoma problematičniji od drugih i onda mogu da utvrde rizik u budućnosti“, objasnila je laboratorijska tehničarka Lene Verge. Ako nema hromozomske abnormalnosti, lekari pribegavaju pažljivom istraživanju.
Hormonski disbalans, endokrine bolesti, problemi sa koagulacijom ili čak način života mogu objasniti rani prekid trudnoće. Na lekarima je da utvrde rizike i predlože terapiju. Pokrenut 2020. godine, projekat pod nazivom COPL je i dalje aktuelan i trebalo bi da omogući stvaranje jedinstvene baze podataka koja će sadržati podatke o različitim patologijama zahvaljujući prikupljenim podacima o velikom broju pacijenata.
- Dobićemo pouzdanu bazu podataka za rešavanje problema vezanih za pobačaje, reprodukciju i zdravlje žena uopšte - rekao je dr Svare Nilsen. Spontani pobačaji su veoma česti i javljaju se u 25 odsto svih trudnoća. Ali godinama ne obraćamo dovoljno pažnje na mehanizme koji su ih izazvali, kao i na to kako utiču na mentalno zdravlje parova - kaže doktorka.
U javnosti se ne govori dovoljno o ovom problemu
Pre nego što je rodila dvoje dece, Rike Hemingsen je imala tri pobačaja. Danas je veoma uključena u projekat koji daje nadu da će manje žena morati da doživi ono što su ona i mnoge druge žene doživele.
- To bi dalo smisao svom bolu i tuzi koji prate svaki gubitak trudnoće, kaže ona.
O intimnim dramama nakon spontanih pobačaja retko se govori u javnosti, a čak i kada se o njima govori, reakcije mogu biti neprimerene i beskorisne.
- To što svi govore 'normalno je' ne čini stvari normalnijim ili manje bolnim za osobu koja sve to prolazi. Ali očigledno nas to ne podstiče da pričamo o gubitku - kaže ova mlada žena, dodajući da ova tabu tema otežava pristup odgovarajućoj metodi lečenja.
- Moramo da počnemo otvorenije da razgovaramo o tome jer vam ljudi neće verovati da u ovoj zemlji postoje stručnjaci koji mogu da vam pomognu - rekla je ona.
Dr. Svare Nilsen kaže da bi na kraju rezultati studije mogli da pomognu u sprečavanju 5 odsto od 30 miliona spontanih pobačaja širom sveta svake godine.
(kurir.rs/medicalxpress.com)
NE PROPUSTITE
