GINEKOLOG UPOZORAVA: Zapaljenje vagine mora da se leči jer nelečen VAGINITIS ostavlja ozbiljne posledice

Procenjuje se da bar 10 odsto žena dobije najmanje jednu epizodu vaginalne upale svake godine, dok se samo polovina javi svom ginekologu što dugoročno ostavlja ozbiljne posledice.

- Bolest se razvija usled prodiranja različitih patogenih mikroorganizama u vaginu neopranim rukama, nedovoljnom higijenom genitalija ili prljavim donjim vešom. Ovo oboljenje veoma je često i u menopauzi, kada se često naziva atrofičnim ili staračkim kolpitisom. S početkom menopauze smanjuje se nivo polnih hormona u telu, odnosno, aktivnost jajnika postaje sve manja, a sluznica vagine se suši i pojavljuju se atrofične promene tj. atrofični vaginitis - objašnjava prim.dr Aleksandra Kostić, ginekolog – endokrinolog.

Prvi znak je sekret neprijatnog mirisa

Prema njenim rečima najčešći simptom vaginitisa, na koji se pacijentkinje žale kada dođu u njenu ordinaciju je - sekrecija. Osim toga javlja se crvenilo, otok, bol pri dodiru ili polnom odnosu, svrab i osećaj pečenja i žarenja.

- Međutim, sekrecija je u izvesnoj meri uvek prisutna, ali količina, izgled i osobine zavise od uticaja fizioloških i patoloških činilaca. Fiziološki pojačana sekrecija javlja se u vreme ovulacije, kada je ona prozirna, elastična i obilnija nego obično. U periodu pre menstruacije ona je gušća i beličasta. Međutim, kada sekrecija postane obilna, kada je neprijatnog mirisa i kada ženi stvara osećaj peckanja ili svraba tada je reč o kolpitisu.

Uzročnici kolpitisa mogu na razne načine dospeti u vaginu, uglavnom preko spoljašnih delova polnih organa, uretre, bešike ili čmara.

- Pritom kod žena koje su imale vaginalni porođaj, važnu ulogu ima niska ožiljna međica, jer predstavlja nepotpunu barijeru - kaže dr Kostić.

U oko 90 odsto odsto slučajeva pojačana vaginalna sekrecija je udružena sa mikrobiološkim uzročnikom.

- U vaginalnom sekretu se u najvećem procentu javljaju bakterijski uzročnici, gljivice (kandida albikans) i protozoe (trichomonas vaginalis).

Uz terapiju obavezna i promena načina života

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze koju daje pacijentkinja, kliničkog nalaza, kao i uzimanjem vaginalnog i cervikalnog brisa.

- Tada se terapija zasniva na rezultatu analize vaginalnog sekreta, ali se, takođe, savetuje i promena načina života, poput nošenja pamučnog veša, redovnije higijene, ishrane sa više povrća i fizičke aktivnosti. Vrlo bitan element zaštite od vaginalnih infekcija je i siguran polni odnos što uključuje upotrebu kondoma. Pritom je važno da se istovremeno leči i partner i da se tokom terapije partneri suzdržavaju od polnog odnosa.

Violeta Nedeljković