Kolpitis (vaginitis) predstavlja zapaljenje vagine različitim uzročnicima i najčešći je razlog odlaska žena kod ginekologa.
Najčešći uzroci zapaljenja vaginalne sluznice su različite infekcije kao što su kandidijaza, trihomonijaza i bakterijska vaginoza. U periodu menopauze, kada je smanjena količina estrogena može doći do razvoja vaginitisa koji je praćen iritacijom osećajem pečenja i suvoće vagine, a koji nije u vezi sa razvojem bakterijske ili gljivične infekcije.
- Bolest se razvija usled prodiranja različitih patogenih mikroorganizama u vaginu neopranim rukama, nedovoljnom higijenom genitalija ili prljavim donjim vešom. Ovo oboljenje veoma je često i u menopauzi, kada se često naziva atrofičnim ili staračkim kolpitisom. S početkom menopauze smanjuje se nivo polnih hormona u telu, odnosno, aktivnost jajnika postaje sve manja, a sluznica vagine se suši i pojavljuju se atrofične promene tj. atrofični vaginitis - objašnjava prim.dr Aleksandra Kostić, ginekolog – endokrinolog.
Prvi znak je sekret neprijatnog mirisa
Prema njenim rečima najčešći simptom vaginitisa, na koji se pacijentkinje žale kada dođu u njenu ordinaciju je - sekrecija. Osim toga javlja se crvenilo, otok, bol pri dodiru ili polnom odnosu, svrab i osećaj pečenja i žarenja.
- Međutim, sekrecija je u izvesnoj meri uvek prisutna, ali količina, izgled i osobine zavise od uticaja fizioloških i patoloških činilaca. Fiziološki pojačana sekrecija javlja se u vreme ovulacije, kada je ona prozirna, elastična i obilnija nego obično. U periodu pre menstruacije ona je gušća i beličasta. Međutim, kada sekrecija postane obilna, kada je neprijatnog mirisa i kada ženi stvara osećaj peckanja ili svraba tada je reč o kolpitisu.
Uzročnici kolpitisa mogu na razne načine dospeti u vaginu, uglavnom preko spoljašnih delova polnih organa, uretre, bešike ili čmara.
- Pritom kod žena koje su imale vaginalni porođaj, važnu ulogu ima niska ožiljna međica, jer predstavlja nepotpunu barijeru - kaže dr Kostić.
U oko 90 odsto odsto slučajeva pojačana vaginalna sekrecija je udružena sa mikrobiološkim uzročnikom.
- U vaginalnom sekretu se u najvećem procentu javljaju bakterijski uzročnici, gljivice (kandida albikans) i protozoe (trichomonas vaginalis).
Uz terapiju obavezna i promena načina života
Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze koju daje pacijentkinja, kliničkog nalaza, kao i uzimanjem vaginalnog i cervikalnog brisa.
- Tada se terapija zasniva na rezultatu analize vaginalnog sekreta, ali se, takođe, savetuje i promena načina života, poput nošenja pamučnog veša, redovnije higijene, ishrane sa više povrća i fizičke aktivnosti. Vrlo bitan element zaštite od vaginalnih infekcija je i siguran polni odnos što uključuje upotrebu kondoma. Pritom je važno da se istovremeno leči i partner i da se tokom terapije partneri suzdržavaju od polnog odnosa.
Violeta Nedeljković
NE PROPUSTITE
