NAŠA DOKTORKA SA KLINIKE MEJO: Evo šta se dešava sa decom čije majke imaju HIPERTENZIJU U TRUDNOĆI
Nedavna studija zasnovana na populaciji klinike Majo, u kome je učestvovala i doktorka iz Srbije, Vesna Garović, nefrolog, pokazala je da bebe iz trudnoća gde kao komplikacija postoji hipertenzija, imaju više od dva puta veću verovatnoću da će razviti hroničnu hipertenziju u odraslom dobu.
Hipertenzija ili visok krvni pritisak javlja se u više od 7 % trudnoća. Iz tog razloga, ova studija koncentrisala se na prepoznavanje hipertenzije kod majke kao potencijalnog uzroka rane hipertenzije kod njihove dece.
Dugoročni efekti hipertenzije u trudnoći
- Proučavali smo dugoročne efekte hipertenzije u trudnoći kako bismo kvantifikovali rizik od hronične hipertenzije koja se genetski prenosi na decu - kaže Virdžinija Dajns, MD, nefrolog i prvi autor studije.
Podaci Ročesterskog epidemiološkog projekta o 8.755 ljudi rođenih u istoj zajednici otkrivaju da su bebe izložene hipertenziji u materici imale 50 % povećan rizik od razvoja hronične hipertenzije kasnije u životu. Bebe čije su majke imale hroničnu hipertenziju pre, tokom ili posle trudnoće imale su 73 % povećan rizik, dok su bebe izložene oba faktora imale 140 % povećan rizik.
Ovi nalazi se zasnivaju na ranijim istraživanjima, koja su otkrila da su deca majki sa preeklampsijom tokom trudnoće (stanje koje može uključivati visok krvni pritisak) imala povećan rizik od moždanog udara i drugih kardiometaboličkih poremećaja kasnije u životu.
Jedan od autora i doktorka iz Srbije
Istraživači aktivno proučavaju fetalno poreklo hronične hipertenzije odraslih da bi razumeli osnovne mehanizme i razvojno poreklo stanja. Njihov cilj je da poboljšaju dijagnozu hipertenzije kod svih ljudi i otkriju ciljane terapije.
- Pedijatri bi trebalo da izvuku ovu važnu istoriju hipertenzije od majki - kaže dr Vesna Garović, poreklom iz Srbije, nefrolog i autor studije sa klinike Majo i dodaje:
- Pored toga, ljudima rođenim u hipertenzivnim trudnoćama može biti potrebno više praćenja zdravlja srca i skrininga, i treba im pružiti pravovremene medicinske savete o ishrani, vežbanju i drugim merama načina života kako bi se smanjio rizik.
Dr Garović je dekan Kliničke i translacione nauke na Majo klinici i direktor Centra za kliničke i translacione nauke Majo klinike. Ona je profesor kliničke medicine Fondacije Penske u čast doktora medicine Iana D. Haja i M.B. J. Eileen Hai, Ch.B.
Ovo istraživanje je podržano od strane Nacionalnog instituta za zdravlje R01 HL136348 iz Nacionalnog instituta za srce, pluća i krv.
Ovaj članak je prvobitno objavljen na Discoveri's Edge.
(kurir.rs/newsnetwork.mayoclinic.org)
Zašto zglobovi češće bole zimi i kako da pomognete sebi? Hladni dani, tople preporuke lekara