NAJČEŠĆI SIMPTOMI HIPERAKTIVNE BEŠIKE: Evo šta morate prestati da jedete i pijete! ČAJ I KAFA su prvi na podugačkoj listi

Prekomerno aktivna bešika je kombinacija simptoma zbog kojih se javlja češće mokrenje, nekontrolisana potrebe za mokrenjem, inkontinencija (nekontrolisano oticanje urina) i kao i noćno mokrenje. Problem se može regulisati postepeno uz promenu životnih navika i praćenje ovih saveta.

• Urinarna hitnost - kada osetite potrebu za mokrenjem, morate stići do toaleta za kratko vreme
• Česta potreba da praznite bešiku
• Urgentna inkontinencija - nekontrolisana potreba za mokrenjem, a može doći do curenja urina
• Noćno mokrenje - javlja se potreba za noćnim mokrenjem najmanje dva puta svake noći

Probleme izazivaju hormonske promene, infekcije, traume abdomena...

Stanja ili povrede koje utiču na mišić zadužen za kontrolu ispuštanja bešike, dovode do hiperaktivnebešike.

• Trauma abdomena - Trudnoća i porođaj mogu da istegnu i oslabe mišiće karlice koji podržavaju organe u donjem delu stomaka. Bešika može da ispadne iz svog normalnog položaja ako karlični mišići oslabe
• Oštećenje nerava - Ponekad vaše telo šalje signale mozgu i bešici da ispuste urin u pogrešno vreme. Određene bolesti i traume takođe mogu izazvati oštećenje nerava, uključujući operaciju karlice ili leđa, diskus herniju, terapiju zračenjem, Parkinsonovu bolest, multiplu sklerozu ili moždani udar
• Lekovi, alkohol i kofein - Sve ovo može otupeti nerve, što utiče na signale koje vašđ mozak šalje bešici pa dolazi do nekontrolisane potrebe za komrenjem. Diuretici i kofein mogu izazvati brzo punjenje bešike i potencijalno curenje urina
• Infekcije - Infekcija urinarnog trakta može iritirati nerve bešike i uzrokovati da se mišići bešike stisne bez upozorenja
• Prekomerna težina - Može dovesti do dodatnog pritiska na bešiku, što izazvata urgentnu inkontinenciju
• Nedostatak estrogena nakon menopauze - Hormonske promene mogu izazvati urgentnu inkontinenciju. U tom slučaju vaginalna terapija estrogenom može pomoći

Kako se postavlja dijagnoza hiperaktivne bešike?

Najčešći testovi koje lekar može da preporuči kako bi se potvrdila dijagnoza hiperaktivnosti bešike su:

• Labortorijska analiza urina
• Urodinamski testovi koji mere koliko mokraće ostaje u vašoj bešici nakon što odete u kupatilo, koliko mokrite, kojom brzinom i koliki je pritisak na bešiku dok se puni urinom
• Ultrazvuk je neinvazivni test snimanja uz pomoć kog lekar detaljno pogleda vašu bešiku
• Kompjuterska tomografija ili CT skeniranje je neinvazivni test snimanja koji daje 3D slike vaše bešike
• Cistoskopija uz pomoć koje se pregelda unutrašnjost bešike iz uretre tj. mokraćne cevi. Najčešće se sprovodi sa lokalnom anestezijom.

Pokušajte da postepeno povećavate vreme između pražnjenja bešike

Ako već imate problem sa hiperaktivnom bešikom, ovi saveti mogu vam pomoći da vremenom popravite situaciju.

Počnite sa utvrđivanjem trenutnog intervala pražnjenja bešike (on označava koliko često mokrite) i zabeležite ga.

Kada utvrdite interval, pokušajte da sačekate nekoliko minuta između trenutka kada osetite potrebu da mokrite i kada zaista odete u kupatilo. Vremenom, polako povećavajte vreme između mokrenja. Ako vam se javi hitnost između intervala pražnjenja, duboko, polako udahnite i izdahnite na usta. Kada želja prođe, idite do toaleta.

Kada budete mogli da održavate svoj novi raspored bez osećaja nelagodnosti u trajanju najmanje nedelju dana, pokušajte da povećate interval pražnjenja bešike za dodatnih 15 minuta. Nastavite dok ne postignete raspored u kojem se osećate prijatno. Pokušajte da postignete interval pražnjenja između dva i četiri sata. Držite se svog rasporeda što je više moguće.

Prenela: O.M.

(kurir.rs/my.clevelandclinic.org)