Hiperaktivna bešika najčešće se javlja kod ljudi starijih od 65 godina, ali se može javiti i kod žena u mlađoj dobi, obično oko 45 godina. Simptomi hiperaktivne bešike mogu izazvati stres i uticati na kvalitet vašeg života.
Problem sa hiperaktivnom bešikom ne prolazi sam od sebe. Ako se ne leči, simptomi se mogu pogoršati, mišići u bešici koji pomažu u kontroli mokrenja mogu da oslabe, a tkiva karličnog dna mogu postati tanja, navode stručnjaci sa Klevlend klinike.
Hiperaktivnu bešiku prati skup simptoma od kojih su najčešći:
- Urinarna hitnost - kada osetite potrebu za mokrenjem, morate stići do toaleta za kratko vreme
- Česta potreba da praznite bešiku
- Urgentna inkontinencija - nekontrolisana potreba za mokrenjem, a može doći do curenja urina
- Noćno mokrenje - javlja se potreba za noćnim mokrenjem najmanje dva puta svake noći
Probleme izazivaju hormonske promene, infekcije, traume abdomena...
Stanja ili povrede koje utiču na mišić zadužen za kontrolu ispuštanja bešike, dovode do hiperaktivne bešike.
- Trauma abdomena - Trudnoća i porođaj mogu da istegnu i oslabe mišiće karlice koji podržavaju organe u donjem delu stomaka. Bešika može da ispadne iz svog normalnog položaja ako karlični mišići oslabe
- Oštećenje nerava - Ponekad vaše telo šalje signale mozgu i bešici da ispuste urin u pogrešno vreme. Određene bolesti i traume takođe mogu izazvati oštećenje nerava, uključujući operaciju karlice ili leđa, diskus herniju, terapiju zračenjem, Parkinsonovu bolest, multiplu sklerozu ili moždani udar
- Lekovi, alkohol i kofein - Sve ovo može otupeti nerve, što utiče na signale koje vašđ mozak šalje bešici pa dolazi do nekontrolisane potrebe za komrenjem. Diuretici i kofein mogu izazvati brzo punjenje bešike i potencijalno curenje urina
- Infekcije - Infekcija urinarnog trakta može iritirati nerve bešike i uzrokovati da se mišići bešike stisne bez upozorenja
- Prekomerna težina - Može dovesti do dodatnog pritiska na bešiku, što izazvata urgentnu inkontinenciju
- Nedostatak estrogena nakon menopauze - Hormonske promene mogu izazvati urgentnu inkontinenciju. U tom slučaju vaginalna terapija estrogenom može pomoći
Kako se postavlja dijagnoza hiperaktivne bešike?
Najčešći testovi koje lekar može da preporuči kako bi se potvrdila dijagnoza hiperaktivnosti bešike su:
- Labortorijska analiza urina
- Urodinamski testovi koji mere koliko mokraće ostaje u vašoj bešici nakon što odete u kupatilo, koliko mokrite, kojom brzinom i koliki je pritisak na bešiku dok se puni urinom
- Ultrazvuk je neinvazivni test snimanja uz pomoć kog lekar detaljno pogleda vašu bešiku
- Kompjuterska tomografija ili CT skeniranje je neinvazivni test snimanja koji daje 3D slike vaše bešike
- Cistoskopija uz pomoć koje se pregelda unutrašnjost bešike iz uretre tj. mokraćne cevi. Najčešće se sprovodi sa lokalnom anestezijom.
Lekar od vas može tražiti da vodite dnevnik nekoliko dana kako biste uočili šta se uzrokuje ovaj problem. Ovo uključuje praćenje toga šta pijete i u kojim količinama, šta jedete, koliko često mokrite, kada i koliko, zatim koliko često osećate hitnu potrebu da mokrite, da li vam se dešava i koliko često da niste uspeli da stignete do kupatila na vreme, kao i da li neka naprezanja izazivaju da urin krene (kao što je kašalj, kijanje ili smeh).
Što se tiče promena u ishrani, korisno je da ih potpuno izbacite ili smanjite unos pića i hrane koja može izazvati simptome hiperaktivne bešike.
U to spadaju:
- čaj
- kafa
- alkohol
- bezalkoholna pića sa kofeinom
- voće i voćni sokovi
- čokolada
- paradajz i proizvodi na bazi paradajza
- začinjena i kisela hrana i pića
- hrana i pića koja sadrže veštačke zaslađivače, kao što su dijetalna bezalkoholna pića i neke žvake
NAPOMENA: Zatvor takođe može uticati na vašu bešiku. Zato je važno da održavate zdrave navike u pražnjenju creva tako što ćete povećajti unos vlakana, piti dve do četiri dodatne čaše vode svaki dan, vežbati redovno i održavati zdravu telesnu težinu i prestanite sa pušenjem.
Pokušajte da postepeno povećavate vreme između pražnjenja bešike
Ako već imate problem sa hiperaktivnom bešikom, ovi saveti mogu vam pomoći da vremenom popravite situaciju.
Počnite sa utvrđivanjem trenutnog intervala pražnjenja bešike (on označava koliko često mokrite) i zabeležite ga.
Kada utvrdite interval, pokušajte da sačekate nekoliko minuta između trenutka kada osetite potrebu da mokrite i kada zaista odete u kupatilo. Vremenom, polako povećavajte vreme između mokrenja. Ako vam se javi hitnost između intervala pražnjenja, duboko, polako udahnite i izdahnite na usta. Kada želja prođe, idite do toaleta.
U početku redovno praznite bešiku i ne čekajte do poslednjeg trenutka. Na primer, počnite tako što ćete ići u kupatilo svaka dva sata. Ako i nakon dva sata ne osećate potrebu za pražnjenjem bešike, postepeno povećavajte vreme između odlaska u kupatilo. Ako osećate potrebu, smanjite vreme između odlaska u kupatilo na jedan sat. Ako obično idete svakih sat vremena, pokušajte da povećate vreme između poseta toaletu na jedan sat i 15 minuta.
Kada budete mogli da održavate svoj novi raspored bez osećaja nelagodnosti u trajanju najmanje nedelju dana, pokušajte da povećate interval pražnjenja bešike za dodatnih 15 minuta. Nastavite dok ne postignete raspored u kojem se osećate prijatno. Pokušajte da postignete interval pražnjenja između dva i četiri sata. Držite se svog rasporeda što je više moguće.
Prenela: O.M.
(kurir.rs/my.clevelandclinic.org)
NE PROPUSTITE
