Adenomioza može izazvati simptome uključujući neredovno i teško menstrualno krvarenje i bol u karlici. Ozbiljnost simptoma varira - do jedne trećine žena sa adenomiozom može imati minimalne simptome ili ih uopšte nema.

Adenomioza takođe može uticati na plodnost. Žene sa adenomiozom koje zatrudne imaju povećan rizik od pobačaja, prevremenog porođaja, preeklampsije i krvarenja nakon porođaja.

Šta uzrokuje adenomiozu?

Postoje dva sloja u materici:

  • Endometrijum je unutrašnji sloj u koji se implantiraju embrioni. Ako nema trudnoće, ovaj sloj se odbacuje tokom menstruacije.
  • Miometrijum je mišićni sloj materice. Širi se tokom trudnoće i odgovoran je za kontrakcije. Kod žena sa adenomiozom, ćelije slične endometrijumu nalaze se na pogrešnom mestu - miometrijumu.

Iako veliki broj žena sa adenomiozom ima i endometriozu, adenomioza je različita bolest od endometrioze.

Kod endometrioze, ćelije slične endometrijumu se takođe nalaze na pogrešnom mestu, ali u ovom slučaju izvan materice, uglavnom u karlici.

adenomioza-pregled-kod-ginekologa-shutterstock-1835865982.jpg
Shutterstock 

Opcije dijagnoze se menjaju i poboljšavaju

Adenomioza se teško dijagnostikuje. Istorijski gledano, prisustvo ćelija sličnih endometrijumu u miometrijumu moglo se potvrditi samo procenom patologije gde se miometrijum ispituje pod mikroskopom nakon histerektomije (operacija uklanjanja materice).

Poslednjih godina došlo je do povećanja dijagnoza sa razvojem tehnologija snimanja kao što su MRI i detaljni ultrazvuk karlice.

Iako se adenomioza sada obično identifikuje bez potrebe za histerektomijom, lekari i dalje rade na razvoju standardizovane metode za nehiruršku dijagnozu.

Kao rezultat toga, ostaje neizvesno koliko tačno žena ima adenomiozu. Iako znamo da oko 20 procenata žena koje imaju histerektomiju iz drugih razloga osim sumnje na adenomiozu, ima dokaze o stanju na proceni patologije.

Adenomioza je složeno stanje

Tip rasta tkiva adenomioze u miometrijumu može biti ili fokalne lezije (koje zahvataju deo materice) ili difuzne (koje zahvataju široku površinu mišića).

Adenomioza se može dalje klasifikovati u zavisnosti od dubine invazije tkiva poput endometrijuma u ​​miometrijum.

Naučnici i lekari još uvek istražuju da li se tip ili dubina lezija odnose na simptome – težina simptoma i lezija se ne podudaraju uvek.

pregled-kod-ginekologa-shutterstock-780769543.jpg
Shutterstock 

Još uvek ne razumemo zašto neke žene razvijaju adenomiozu, iako dokazi pokazuju da raste prevalencija sa godinama.

Smatra se da područje između endometrijuma i miometrijuma postaje oštećeno, bilo prirodnim procesima menstrualnog ciklusa, trudnoće i porođaja, bilo medicinskim procedurama.

Kod nekih žena oštećenje sloja tkiva endometrijuma ne zarasta kako bi trebalo, a ćelije slične endometrijumu ulaze i rastu abnormalno u miometrijum. Oni ometaju normalne funkcije miometrijuma što dovodi do bola i krvarenja.

Moguće je da različiti mehanizmi mogu doprineti i da ne postoji jedan uobičajeni faktor koji izaziva bolest iza adenomioze.

Kako se leči adenomioza?

Metode lečenja uključuju hormonsku terapiju kao što su oralni kontraceptivi, pilule koje sadrže progesteron, umetanje spirale koja oslobađa progesteron ili medikamenti koji zaustavlja prirodnu proizvodnju polnih hormona.

Nehormonski tretmani uključuju traneksaminsku kiselinu. Ovi tretmani imaju za cilj da minimiziraju menstrualno krvarenje. Bol se često leči nesteroidnim antiinflamatornim lekovima. Svakako, strategije lečenja treba da budu prilagođene pacijentima.

Ako medicinski tretmani ne obezbeđuju adekvatno olakšanje simptoma, postoje hirurške opcije, odnosno uklanjanje fokalnih lezija ili histerektomija.

Prenela: O.M.

(izvor: sciencealert.com/kurir.rs)