Međutim, prema različitim istraživanjima čini se da burnout češće pogađa “slabiji” pol, i nameće se pitanje zašto je to tako.
Pritisak koji donosi današnjica:
Jedan od odgovora leži upravo u ogromnom pritisku koji donosi današnjica. Širom sveta, žene su se tokom istorije hrabro borile za svoja prava, mnoga su i dobila, ali čini se da borba traje i danas. Tako se na primer žena, osim što se suočava i dalje sa tradicionalnim predrasudama, suočava i sa nekim novim stegama modernog društva. Način na koji su i dalje postavljene društvene strukture i rodne norme u ovome imaju značajnu ulogu.
Žene su požrtvovani radnici osam sati na poslu, ali ih nakon toga čeka „posao kod kuće“. Većina kućnih poslova je i dalje u njihovim rukama, jer to ostaje i dalje ukorenjeno u društvu i nešto je što se podrazumeva. Tako postaje sve izazovnije živeti životom ispunjenim brojnim očekivanjima koja kao da se samo gomilaju, u kombinaciji sa toliko obaveza.
Mentalno opterećenje:
Ženama kao da je prirodno da vode brigu o drugima – brižne su, požrtvovane, lojalne. Zato se i češće mentalno „opterete“ tražeći način da sve oko sebe zadovolje. U ovo je uključen i „posao“ koji se nekako podrazumeva pa je često i „nevidljiv“, a to je vođenje domaćinstva. Žene kao da u glavi imaju „mentalni kalendar“ u kome je raspored sa rasporedima časova za školu, školskim projektima, sastancima sa nastavnicima, dopunskim časovima, školama sporta ili jezika, zakazanim pregledima kod lekara, listama za kupovinu, i svim drugim mogućim i nemogućim obavezama oko i u porodici.
Za mnoge žene je još jedan posao u stvari kontinuirano vođenje domaćinstva i to je projekat koji nema kraja. Ovakvo mentalno opterećivanje je iscrpljujuće, međutim uzima se često zdravo za gotovo, uzimajući tako svoj danak u vidu ogromne količine energije.
Nedostatak vremena za brigu o sebi:
Između balansiranja oko kućnih obaveza i projekata na poslu, ženama ostaje veoma malo vremena za brigu o sebi. Na sve ovo, dodatni je pritisak što se od savremene žene očekuje i da se uklopi u viziju savršene, idealno proporcionalne, mršave i nasmejane žene, u bajkovitu sliku kojom smo „bombardovani“ sa svih strana. Često čujemo kako, pored brojnih obaveza i nepredviđenih situacija, treba zadržati pozitivan stav i kako ne treba pokazivati ono što zaista i osećamo.
Tako je nastala nova vrsta „pozitivnosti“ – takozvana toksična pozitivnost. Sadržaj prepun fotošopiranih i ulepšanih fotografija postavlja veliki pritisak kome je teško odoleti. Sve ovo, vodi osećaju povećanog stresa, koji dovodi do lošeg fizičkog i mentalnog stanja kod žena.
A kada ne možemo da se „isključimo“, osećamo fizičke simptome uključujući mučninu, umor, poremećaj sna, glavobolje, mišićno-skeletne probleme, kao i probleme mentalnog zdravlja kao što su anksioznost i depresija. Začarani krugovi kojima se krećemo u poslovnom i privatnom životu sprečavaju sve nas, ne samo žene, da napravimo pozitivne promene.
Žedni priznanja svuda i od svih, imamo osećaj da nismo dovoljno dobri, kao i odgovornost da neprekidno treba da se trudimo da budemo još bolji. Kada se uz sve ovo uzme u obzir i činjenica koliko brzo se živi, sasvim je jasno zašto pronalazimo sve manje sopstvenog, preko potrebnog, unutrašnjeg mira.
Zato, drage žene, devojke, majke, sestre, vi koje ste same ili imate nekoga oko sebe, ne dozvolite da vas talas različitih očekivanja preklopi. Nije planina neopranog veša, nedovršena prezentacija ili promašeni sastanak vredna vašeg životnog blagostanja. Probajte da zastanete, nađete vreme da se istinski zagledate u sebe. Porazgovarajte sa sobom, sa dragim prijateljom, ispijte te tako potrebne gutljaje kafe kako biste bile dobre sebi i samo tako dobre i onima oko sebe.
NE PROPUSTITE
