Kako kontraceptivne pilule utiču na mozak? Stručnjaci otkrivaju zašto 1 od 10 žena doživi depresiju

Više od 85 odsto žena i više od 300 miliona ljudi širom sveta koristi hormonske kontraceptive najmanje u tokom pet godina svog života. Međutim, za do 10 procenata žena, hormonski kontraceptivi mogu povećati rizik od depresije. Evo zbog čega je tako.

- Razumevanje kako hormonski kontraceptivi utiču na raspoloženje može pomoći istraživačima da predvide ko će iskusiti pozitivne ili negativne efekte - kaže Natali C. Tronson, vanredni profesor psihologije sa Univerziteta u Mičigenu, u tekstu za portal Science Alert.

Efekti hormonskih kontraceptiva na mozak

Hormonski kontraceptivi ne utiču samo na jajnike i matericu. Mozak, posebno oblast koja se zove hipotalamus, kontroliše sinhronizaciju nivoa hormona jajnika. Iako se zovu "hormoni jajnika", receptori za estrogen i progesteron takođe su prisutni u celom mozgu.

Promenom nivoa ovih hormona u mozgu i telu, hormonski kontraceptivi mogu modulirati raspoloženje - na bolje ili na gore.

Hormonski kontraceptivi su u interakciji sa stresom

Estrogen i progesteron takođe regulišu odgovor na stres – reakciju tela „bori se ili beži“ na fizičke ili psihološke izazove.

Glavni hormon uključen u odgovor na stres – kortizol kod ljudi i kortikosteron kod glodara, oba skraćeno CORT – je prvenstveno metabolički hormon, što znači da povećanje nivoa ovih hormona u krvi tokom stresnih stanja dovodi do više energije mobilisane iz zaliha masti.

Interakcija između sistema stresa i reproduktivnih hormona je ključna veza između raspoloženja i hormonskih kontraceptiva, pošto je regulacija energije izuzetno važna tokom trudnoće.

Dakle, šta se dešava sa nečijim odgovorom na stres kada uzima hormonske kontraceptive?

Istraživači su videli isti efekat kod pacova i miševa – kada se svakodnevno leče kombinacijom hormona koji oponašaju pilulu, ženke pacova i miševa takođe pokazuju supresiju odgovora na stres.

Hormonski kontraceptivi i depresija

Da li hormonski kontraceptivi povećavaju rizik od depresije? Kratak odgovor je da se razlikuje od osobe do osobe. Ali za većinu ljudi verovatno ne.

Modifikovanjem odgovora na stres, hormonski kontraceptivi menjaju rizik od depresije nakon stresa, što dovodi do 'zaštite' od depresije za mnoge ljude i 'povećanog rizika' za manjinu ljudi. Skoro 9 od 10 ljudi koji koriste hormonske kontraceptive neće osetiti smanjeno raspoloženje ili simptome depresije, a mnogi će doživeti poboljšano raspoloženje.

Ali istraživači još ne znaju ko će doživeti povećan rizik. Genetski faktori i prethodna izloženost stresu povećavaju rizik od depresije, a čini se da slični faktori doprinose promenama raspoloženja u vezi sa hormonskom kontracepcijom.

Trenutno se hormonski kontraceptivi obično propisuju metodom pokušaja i grešaka – ako jedan tip izaziva neželjene efekte kod pacijenta, drugi sa drugom dozom, metodom isporuke ili formulacijom može biti bolji.

Ovaj metod je neefikasan i frustrirajući, pa mnoge žene odustaju umesto da pređu na drugu opciju. Identifikovanje specifičnih faktora koji povećavaju rizik od depresije i bolje saopštavanje prednosti hormonske kontracepcije van kontrole rađanja može pomoći pacijentima da donesu bolje informisane odluke o zdravstvenoj zaštiti.

Kako funkcionišu hormonski kontraceptivi?

U SAD i drugim zapadnim zemljama, najčešći oblik hormonske kontracepcije je pilula – kombinacija sintetičkog estrogena i sintetičkog progesterona, dva hormona uključena u regulaciju menstrualnog ciklusa, ovulacije i trudnoće. Estrogen koordinira vremensko oslobađanje drugih hormona, a progesteron održava trudnoću.

Ovo mnogima može izgledati zbunjujuće – zašto prirodni hormoni potrebni za trudnoću takođe sprečavaju trudnoću? I zašto uzimanje hormona smanjuje nivoe tog istog hormona?

Hormonske cikluse strogo kontrolišu sami hormoni. Kada se nivo progesterona poveća, on aktivira procese u ćelijama koji isključuju proizvodnju više progesterona. Ovo se zove negativna povratna sprega.

Estrogen i progesteron iz dnevne pilule, ili drugi uobičajeni oblici kontracepcije kao što su implantati ili vaginalni prstenovi, uzrokuju da telo smanji proizvodnju tih hormona, smanjujući ih na nivoe koji se primećuju izvan plodnog ciklusa. Ovo remeti čvrsto orkestriran hormonski ciklus potreban za ovulaciju, menstruaciju i trudnoću.

Prenela: O.M.

(izvor: Science Alert/Zdravlje.Kurir.rs)