Srbija daje mogućnost parovima i ženama bez partnera da uz pomoć doniranih reproduktivnih ćelija ostvare trudnoću. Osim što zakon to omogućava, tu je i podrška države i Republičkog fonda za zdravstveno osguranje za ovakav postupak, što je jedinstveno u svetu. Pravo na postupak imaju parovi koji ispunjavaju osnovne kriterijume, kao i žene koje nemaju partnera.
Ukoliko žena nema svoje reproduktivne ćelije, a to je potvrdio specijalista infertiliteta, i ukoliko ima do 50 godina ona može aplicirati za postupak sa doniranim ćelijama. Ukoliko je u pitanju žena bez partnera, ona mora ispuniti osnovni kriterijum, a to je da ima svoje reproduktivne ćelije (jajne ćelije) kako bi se pristupilo odabiru donora spermatozoida. To u stvari znači da je očuvana njena ovarijalna funkcija. Ograničavajući faktor za apliciranje mogu biti i godine žene iz razloga što je postavljena starosna granica u našoj zemlji koja iznosi 50 godina života žene.
Ono što Republički fond za zdravstveno osiguranje pokriva su svi troškovi uvoza reproduktivnih ćelija i samog transporta, ali je to limitirano na 45 godina za ženu. Vreme kao ograničavajući faktor znači postoji. Ipak i žene koje imaju više od 45 godina mogu aplicirati za postupak, ali o svom trošku. Osim ovih uslova, postoje i drugi medicinski uslovi koji moraju biti ispunjeni za jedan postupak sa doniranim ćelijama.
Kako se parovi, ili singl žene, mogu prijaviti za ovu proceduru i da li ju je moguće obaviti o trošku RFZO?
Parovi i žene bez partnera se prijavljuju preko E uprave, znači sve je elektronski. Komisija se zakazuje online i ukoliko je u privatnoj zdravstvenoj ustanovi, i ukoliko je u državnoj zdravstvenoj ustanovi. U privatnim klinikama takođe je moguće uraditi komisijski pregled i dobiti mišljenje komisije za upućivanje na proceduru donacije. Neophodna su mišljenja specijaliste infertiliteta, embriologa, psihologa i pravnika. Nakon pozitivnog mišljenja komisije, ulazi se u proceduru odabira donora ili donorke, a odmah nakon toga se započinje administrativni deo procesa koji podrazumeva prikupljanje saglasnosti za uvoz ćelija.
U prošloj godini izvršeno je gotovo 11.000 postupaka vantelesne oplodnje o trošku države, u sedam državnih i 15 privatnih ustanova.
Važno je da napomenemo da se uvoz dozvoljava kada u Srbiji nema raspoloživih donora, i to je, nažalost, trenutna situacija u našoj zemlji. Vremenom će se i ovo promeniti i nadamo se da ćemo imati i naše donore reproduktivnih ćelija.
Konačno, najvažniji trenutak je kada reproduktivne ćelije pristignu u kliniku i tada VTO proces može da se započne. Postupak dalje izgleda potpuno identično kao i svaki drugi VTO proces.
Odakle, u ovom trenutku, potiče donirani materijal koji je na raspolaganju parovima koji su aplicirali za ovu proceduru?
Banke ćelija se nalaze u Španiji, Danskoj i Češkoj. Ipak ne treba zanemariti činjenicu da su samo banke locirane u tim zemljama, a donori i donorke su različitih nacionalnosti. Ne moraju nužno biti donori iz Danske, iako se banka tamo nalazi. Spermatozoidi se trenutno poručuju iz danske banke, a jajne ćelije iz španske banke i češke banke.
Naša Nacionalna banka reproduktivnih ćelija, tkiva i embriona oformljena je još 2019. godine, ali je za sada prazna, pa je prvi izazov prevazići tabu koji postoji oko ove procedure.
Da li negde ostaju zabeleženi podaci donora i kome su oni dostupni?
U Srbiji je donacija u potpunosti anonimna i to kako za davaoca, tako i za primaoca (biografski podaci nisu vidljivi). Donacija je jedan na jedan, a to znači da kada donor daruje spermu daruje samo jednom paru ili samo jednoj ženi bez partnera u Srbiji. Dete dobijeno procedurom donacije ne može kontaktirati donora, mogu se dobiti samo medicinski podaci o donoru i to na zahtev.
Za sva pitanja, nedoumice i podršku u vezi sa vantelesnom oplodnjom i planiranjen porodice možete se obratiti besplatnom savetovalištu Udruženja IVF Centar na broj 0800 70 70 77 ili im pisati na imejl info@ivfcentar.rs.
Pripremila: N.L.
Izvor: Ivfcentar.rs/Zdravlje.kurir.rs
NE PROPUSTITE
