Moždana magla tokom menopauze je prilično česta pojava i jednako stvarna kao i talasi vrućine, noćno znojenje, neredovne menstruacije i promene raspoloženja, koje su česte u ovoj prelaznoj fazi. Iako nije reč o medicinskom stanju, odnosno dijagnozi, ipak je u pitanju skup simptoma koji mogu da utiču na pamćenje, koncentraciju i kognitivne funkcije u celini. Promene u načinu života mogu da pomognu u ublažavanju ovih tegoba.

Šta je moždana magla tokom menopauze?

Moždana magla se odnosi na kognitivne poteškoće poput problema s pamćenjem, fokusom i mentalnom jasnoćom, koje mnoge žene doživljavaju kada uđu u menopauzu.

- Žene tokom ovog perioda često zaboravljaju stvari, lako se ometu i osećaju mentalnu usporenost, što može da utiče na njihove svakodnevne aktivnosti - objašnjava ginekolog dr Tejasvini Dž.

shutterstock-2360545443.jpg
Shuterstock Registrovano je čak 62 simptoma menopauze

Kognitivni problemi povezani s menopauzom su česti kod žena srednjih godina, prema istraživanju objavljenom u časopisu Menopause u julu 2024. godine.

Simptomi moždane magle uključuju:

  • Zaboravnost
    Poteškoće s koncentracijom
    Mentalnu konfuziju

- Neke žene teško mogu da se sete nedavnih razgovora s prijateljima ili rodbinom, imena ljudi ili termina koje su zakazale ili im je teže da se fokusiraju na obaveze - kaže stručnjak.

Višestruki zadaci postaju zahtevniji, a obrada informacija može da traje duže nego inače. Ovi kognitivni problemi su obično privremeni i obično se povlače nakon menopauze, ali kod nekih žena mogu da traju mesecima, pa čak i godinama.

Šta uzrokuje moždanu maglu?

Kognitivne tegobe su češće kod žena koje se približavaju menopauzi, fazi obeleženoj smanjenjem nivoa hormona, posebno estrogena, prema istraživanju objavljenom 2021. godine u World Journal of Psychiatry. Bilo da dolazi do pada ili porasta nivoa estrogena, i jedno i drugo može da izazove moždanu maglu, prema istraživanju objavljenom u The Journal of Clinical Endocrinology and Metabolism 2013. godine.

- Glavni uzrok moždane magle tokom menopauze je fluktuacija i, na kraju, smanjenje nivoa estrogena - objašnjava doktorka.

Estrogen igra ključnu ulogu u funkcionisanju mozga tako što utiče na pamćenje, pažnju i druge kognitivne procese. Kada nivo estrogena opadne, dolazi do poremećaja u aktivnosti neurotransmitera, što utiče na mentalnu jasnoću i memoriju. Pored hormonskih promena, i drugi faktori poput poremećaja sna (zbog valunga ili noćnog znojenja), stresa i promena raspoloženja mogu da doprinesu ovoj pojavi.

analiza-estrogena-shutterstock-2464620041.jpg
Shutterstock Estrogen je kriv za sve

Kako se stanje može ublažiti?

Hormonska terapija

Hormonska terapija je jedna od opcija lečenja moždane magle tokom menopauze, jer može da pomogne u balansiranju nivoa estrogena, kaže stručnjak.

- Ova terapija, koja uključuje kombinaciju estrogena i progestina ili niske doze estrogena, može da pomogne u ublažavanju simptoma.

Vitamin D

Manjak vitamina D može da bude povezan s većim rizikom od depresije, što može da izazove moždanu maglu, prema istraživanju objavljenom 2017. godine u Journal of Affective Disorders. Pored izlaganja sunčevoj svetlosti, vitamin D možete da unesete i putem hrane, a namirnice koje ga sadrže su losos, sardine, skuša, crveno meso, džigerica, žumanace. Takođe, unos zelenog lisnatog povrća, borovnica i oraha može da podrži kognitivne funkcije.

vitamin-d-shutterstock-2436031165.jpg
Shutterstock Vitamin D može da pomogne

Kvalitetan san

Ako ne možete da spavate osam sati svake noći, pokušajte da spavate barem sedam. Pobrinite se da vaša spavaća soba bude udobna, mračna i prohladna. Takođe, izbegavajte pića s kofeinom pred spavanje, jer mogu da naruše kvalitet sna. Pre o dlaska na spavanje isprobajte tehnike dubokog disanja kako biste smanjili stres, jer on može da utiče na kvalitet sna.

Fizička aktivnost

Redovna fizička aktivnost ne samo da poboljšava kardiovaskularno zdravlje, već pozitivno deluje i na kognitivne funkcije. Pokušajte da se vežbate najmanje 150 minuta nedeljno kako biste očuvali zdravlje mozga.

Mentalne vežbe

Pored fizičkih vežbi, radite i mentalne, kao što su rešavanje zagonetki ili čitanje, predlaže dr Tejasvini Dž.

- Ove aktivnosti koje stimulišu mozak mogu da pomognu u poboljšanju koncentracije, pažnje i pamćenja.

Pripremila: N.L.

Izvor: Healthshots.com/Zdravlje.kurir.rs