5 načina da smanjite rizik od raka dojke: Od kontrole estrogena do pažljivog praćenja simptoma
Rak dojke je najčešći oblik kancera kod žena širom sveta, uključujući i Srbiju. Iako je učestalost visoka, važno je znati da mnogi slučajevi mogu da budu sprečeni promenama u načinu života.
Ženski pol (obolevaju i muškarci) i godine starosti su najčešći faktori rizika za rak dojke, ali se, u suštini, bolest javlja kao posledica kombinacije različitih činilaca koji deluju putem hormona, mahom posle 40. godine. Stručnjaci, međutim, procenjuju da oko 40 odsto slučajeva raka dojke može da se prevenira. Šta sve možete da preduzmete kako biste smanjili šansu da se razbolite otkriva Ilund Hjuz, aktivistkinji za podizanje svesti o raku dojke.
Uključite fizičku aktivnost u svakodnevni život
Redovna fizička aktivnost je jedan od glavnih faktora koji utiču na rizik od raka dojke. Neka vam cilj bude preporuka Svetske zdravstvene organizacije - 150 minuta umerene aktivnosti nedeljno (nešto što vas u blagog meri ostavlja bez daha), poput brzog hodanja, vožnje bicikla ili plivanja. Idealno bi bilo da uključite i nešto intenzivnije vežbe, kao što su treninzi snage ili odlazak u teretanu. Trudite se da izbegavate dugotrajno sedenje tokom dana - pravite pauze na poslu, koristite stepenice umesto lifta i slično. Fizička aktivnost je važna, delom i zbog kontrole nivoa estrogena.
Održavajte zdravu telesnu težinu
Višak kilograma povećava rizik, pa je važno održavati zdrav indeks telesne mase (BMI). Ovo je kompleksna tema sa mnogim pratećim faktorima, ali hormoni igraju ključnu ulogu. Nakon menopauze, estrogen se uglavnom proizvodi u masnim ćelijama; što imate više masnih ćelija, to su viši nivoi estrogena, što povećava rizik od raka dojke. Ako imate višak kilograma pre menopauze, rizik je blago smanjen, ali s obzirom na to da samo 20 odsto slučajeva raka dojke pogađa žene mlađe od 50 godina, nema razloga da se gojite u mlađim godinama. Bolje je održavati optimalnu težinu celog života da biste imali zaštitni efekat nakon menopauze.
Obratite pažnju na unos alkohola
Nažalost, ne postoji siguran nivo konzumacije alkohola kada je u pitanju rak dojke. Što više pijete, veći je rizik; razmislite iskreno o svom unosu i smanjite ga ako je potrebno. Alkohol utiče na mnoge sisteme u telu, uključujući hormone i težinu, ali još ne znamo zašto je tako snažan faktor rizika. Treba vam još ubedljivih argumenata? Ako uzmemo 100 žena koje ne piju alkohol, 11 će razviti rak dojke. Za 100 žena koje piju prosečno dva alkoholna pića dnevno (otprilike jednu čašu vina od 175 ml), taj broj se povećava na 14. Za pet jedinica dnevno (otprilike pola boce vina), broj slučajeva raste na 18 od 100 žena. Veza je prilično jasna.
Oprezno sa hormonskom terapijom ili kontraceptivnim pilulama
Hormonska terapija (HRT) i kontraceptivne pilule menjaju nivo hormona u telu, podižući nivo estrogena. Dok ih koristite, rizik od raka dojke raste. Prema studiji Generations, koja je pratila 100.000 žena tokom 40 godina, rizik povezan sa hormonskom terapijom (HRT) možda je veći za oko 60 odsto nego što je ranije procenjeno. Međutim, nije sve crno-belo - ove terapije imaju brojne koristi, u zavisnosti od vaših godina i zdravstvenih potreba. Na primer, pilula ima blagi zaštitni efekat protiv raka jajnika i endometrijuma. Rizik od raka dojke varira u zavisnosti od vrste leka, vaših godina, porodične istorije i dužine korišćenja. Kada prestanete da ih uzimate, rizik se smanjuje. Zato je važno da otvoreno razgovarate sa svojim lekarom pre nego što donesete odluku.
Obratite pažnju na svoje dojke
Redovno pregledajte svoje dojke da biste osetili bilo kakve promene, posebno u obliku ili teksturi. Ako primetite nešto neobično, odmah se obratite svom lekaru. Iako ovo direktno ne smanjuje rizik, može značajno da utiče ishod lečenja ukoliko dođe do razvoja tumora. Većina slučajeva se dijagnostikuje nakon što žene primete i prijave promene na dojkama. Što se ranije rak otkrije, lakše je lečiti ga i veće su šanse za preživljavanje. Osim redovnih samopregleda, budite svesni kako vaše dojke izgledaju i kako ih osećate tokom različitih faza ciklusa, poručuje Ilund Hjuz.
Pripremila: N.L.
Izvor: Healthy-magazine.co.uk/Zdravlje.kurir.rs
Da li pacijenti sa transplantiranim organima nasleđuju pamćenje i ličnost davaoca? Naučnici imaju odgovor